Bojan Aleksov

Predavati žensku i gender istoriju

Praktični saveti kako da uključimo teme iz ženske istorije kao i koncepte gender teorije (roda) u predavanje istorije u Jugoistočnoj Evropi

1. Uvod

Istorijska iskustva kao i teme koje se tiču žena skoro da i ne postoje u školskim programima i udžbenicima istorije u Jugoistočnoj Evropi. Gender teorije takođe nisu zastupljene u analizama i objašnjavanju istorijskih događaja i procesa. Uzimajući u obzir kompleksnost reforme obrazovanja teško je očekivati da će se ovakvo stanje uskoro promeniti. Zbog toga nastavnici/e istorije u osnovnim i srednjim školama ne treba ni da očekuju inicijativu od države ili predloge kako da uključe žensku istoriju i gender teorije u nastavu istorije već da se oslone na sopstvene snage odnosno traže podršku na drugim stranama.

2. Gde tražiti podršku

Pre svega, u skoro svim većim urbanim centrima u Jugoistočnoj Evropi postoje centri za Ženske studije. Ti centri organizuju kurseve i mogu da obezbede dodatnu literaturu i nastavne materijale. Kratak vodič za Ženske i Gender studije u Jugoistočnoj Evropi štampan je u Miroslav Jovanović, Slobodan Naumović, ur., Gender Relations in South Eastern Europe: Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in 19th and 20th Century (Belgrade: Udruženje za društvenu istoriju, Graz: Institut für Geschichte der Universität Graz, Abteilung für Südosteuropäische Geschichte).

Ova antologija tekstova je pionirski pokušaj stručnjaka iz regiona da koristeći metode iz širokog dijapazona društvenih nauka obrade brojne teme vezane za žene u poslednja dva veka istorije u Jugoistočnoj Evropi. Antologija, izdata na engleskom jeziku, donosi i teoretski članak austrijskog antropologa i istoričara Michael Mitterauer-a pod naslovom “Gender Roles in History Teaching.” Vrlo značajan je i tekst Krasimire Daskalove sa naslovom “Women, Nationalism and Nation-State in Bulgaria (1800-1940s),” koji pokazuje kako fokusiranje na žene i gender koncepti donose nova znanja i obogaćuju interpretaciju najvažnijih istorijskih snaga i procesa u poslednja dva veka, što zapravo i treba da podelimo sa našim učenicima. Kao dodatak, ova antologija donosi obimnu bibliografiju radova koje citiraju zastupljeni/e autori/autorke kao i druga relevantna dela koja se odnose na gender teme u regionu, što je vrlo korisno nastavnicima/ama koji traže literaturu na lokalnim jezicima. Isti izdavači izdali su nedavno još jednu antologiju radova na engleskom Slobodan Naumović i Miroslav Jovanović, ur., Childhood in South East Europe: Historical Perspectives an Growing Up in the 19th and 20th Century (Belgrade,Graz: 2001), kao i dodatni nastavni materijal s njom povezan Milan Ristović, Dubravka Stojanović, ur., Childhood in the Past. 19th and 20th century (Belgrade: 2001), koji u svetlu gender teorije unose još jednu novu, perspektivu dece i detinjstva, u nastavu istorije u Jugoistočnoj Evropi.

Centralnoevropski univerzitet u Budimpešti i tamošnji odsek za Gender studije (www.ceu.hu/dep_gender.html) organizuju letnje kurseve (www.ceu.hu/sun/sunindx.html) koji su namenjeni nastavnicima iz Jugoistočne Evrope i obezbeđuju dodatne programe za obučavanje korisne u pripremi izvođenja nastave iz ženske i gender istorije. I fondacije Otvorenog društva u svakoj od zemalja Jugoistočne Evrope obezbeđuju stipendije za obučavanje, nabavljanje literature i nastavnog materijala i uglavnom sve imaju posebne programe koji se isključivo bave sa temama vezanim za žene i gender. Sa kancelarijama u gotovo svim većim gradovima Jugoistočne Evrope, fondacija Otvoreno društvo je institucija sa kojom je najlakše ostvariti kontakt. Pored učestvovanja u već postojećim programima za obučavanje i podršku, nastavnici/e mogu i da predlažu svoje projekte i inicijative vezane za uključivanje gender i ženske istorije u nastavu istorije. Informacije o drugim važnim institucijama, informativnim mrežama i fondacijama moguće je dobiti i na sledećim internet stranicama www.euroclio.com, www.eustory.de, www.cep.org.hu. Najkorisnija strana sa nastavnim materijalom i savetima za uvođenje ženske istorije u nastavu istorije je www.womeninworldhistory.com.

3. Uključivanje ženske i gender istorije u nastavu istorije. Neki praktični saveti

Nastavnici/e mogu da počnu sa uključivanjem ženske i gender istorije odnosno popunjavanju nedostatak tih prilaza i bez mnogo teoretskog obrazovanja i obučavanja. Za početak nastavnici/e mogu da pripreme ili zatraže od učenika/ca da pripreme i predstave materijale o nekim važnim ženama u istoriji i tako bar malo isprave neravnotežu u predstavljanju muškaraca i žena u programima i udžbenicima iz istorije. Drugi prilaz bi bio da nastavnici/e dođu do statistika o nepismenosti među muškarcima i među ženama ili o procentu smrtnosti na porođaju u različitim zemljama i različitim periodima i zajedno sa učenicima analiziraju kako su ti podaci povezani sa opštim i ekonomskim razvojem tih zemalja. Monografije i članci o raznim ženskim organizacijama u prošlosti i posebno o ženskoj borbi za pravo glasa su brojne i lako dostupne i takođe mogu da se iskoriste u nastavi.

Od posebne važnosti je da se pokaže kako promene u istoriji i “opšti progres“ nisu u podjednakoj meri i na isti način uticali na žene i muškarce. Kao što je Joan Kelly-Gadol pokazala u svom pionirskom članku “Did Women Have a Renaissance?” u Becoming Visible: Women in European History, (ur. Renate Bridenthal, Claudia Koonz, and Susan Stuard), za neke žene je renesansa značila nazadovanje u statusu, pravima i slobodama. Slična vrste analize može da se primeni i na druge slučajeve. U vreme prvih vekova Hrišćanstva žene su igrale izuzetno važnu ulogu i u širenju vere i u pastirskoj brizi. Neke misionarke su kanonizovane i proglašene za svete, ravnoapostolne dok su mnoge druge bile zaređene kao đakonise. Ovo posvećivanje je kasnije ukinuto i pastirska briga je prepuštena isključivo muškarcima. U pravoslavnim i rimokatoličkoj crkvi tek od nedavno se diskutuje ponovno uvođenje đakonisa.

Uzmimo i neki primer iz regiona. Kada je u austrijskoj polovini Austrougarske monarhije proglašeno opšte pravo glasa, ono je bilo namenjeno isključivo muškarcima. Ne samo što su žene izostavljene, već su i one žene koje su imale pravo glasa na lokalnom nivou, ostvareno po osnovu poseda, to pravo izgubile sa “opštim” pravom glasa. Nastavnici/e mogu da koriste i primere iz društvene ili ekonomske istorije. Jedna od najznačajnijih posledica modernizacije i industrijalizacije na primer, je tzv. feminizacija poljoprivrede. Naime, sa zapošljavanjem muškaraca u fabrikama ili njihovim odlaskom u gradove, mnoge žene na selu bile su prinuđene da pored svojih svakodnevnih dužnosti oko domaćinstva, stoke i bašte obavljaju i najteže poljske poslove, koje su prethodno završavali muškarci. To je znatno povećalo opterećenje žena i neposredno izazvalo i pad poljoprivredne proizvodnje. Drugi primer je iz nedavnog perioda, iz doba “emancipacije” žena u socijalizmu. Emancipacija je tada najčešće izjednačavana sa zapošljavanjem izvan domačinstva i nije bila praćena kulturnom ili emancipacijom u porodici. Zato je fabrički rad za mnoge žene predstavljao samo dodatno opterećenje, a ne i izvor emancipacije.

Nastavnici/e mogu da uključe i učenike/ce da sami dolaze do zaključaka i stiču znanje i metode istorijskog razumevanja. Jedan primer je da učenici/e zabeleže sećanja na neko istorijsko iskustvo od svojih deka ili baka (suseda, rodbine i dr.). Nakon toga može da se analizira koliko se sećanja baka i deka razlikuju u izboru događaja, načinu pričanja i interpretacije, izborom fokusa u priči, itd. Ovakvim zadacima učenici/e razvijaju motodologiju istorije, svest o rodu, i razlike u istoriji iz sećanja i istoriji koju nalazimo u udžbenicima. Najbolji primeri su svakako u pričama i sećanjima iz rata, gde žene i muškarci uglavnom imaju različite uloge i shodno tome i iskustva. Udžbenici nam uglavnom govore o bitkama i političkim odlukama tokom ratova dok nam naše bake mogu biti izvori za razumevanje svakodnevnog života tokom ratova, koje je podjednako važno za nastavu.

Na kraju da ponovimo da se ne gubi vreme u iščekivanju velikih promena u programima i udžbenicima za nastavu istorije. Postoje brojne mogućnosti za nastavnike/ce da uključe žensku i gender istoriju u nastavu za šta mogu da očekuju i pomoć i podršku. Time će ne samo obogatiti znanje koje učenici/e stiču, već razviti zainteresovanost i pridobiti njihove simpatije za dalje bavljenje istorijom.

contact