States and Regions

Transregional Projects

• Albania
  
• Bosnia and Hercegovina
  
• Bulgaria
  
• Croatia
  
• Cyprus
  
• Greece
  
• Hungary
  
• FYRoMacedonia
  
• Moldova
  
• Romania
  
• Slovenia
  
• Turkey
  
• Yugoslavia
        Kosovo
        Montenegro
        Serbia

(return to home page)

Marko Šuica

Ovom analizom obuhvaćena su četiri udžbenika, jedan za VI razred osnovne škole, jedan za I razred gimnazije i dva za različite smerove II razreda gimnazije i pomoćna sedstva u nastavi istorije (istorijski atlas, istorijska čitanka za VI razred osnovne škole i dve priručne knjige). Nastojali smo da što konkretnije prezentujemo eventualne nedostatke i moguće probleme koji se javljaju prilikom korišćenja ovih udžbenika. (Kompletna analiza svih navedenih udžbenika data je u integralnom dokumentu).

I.

Kada je reč o udžbenicima u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, treba imati u vidu da je zemlja prolazila kroz dugotrajnu duboku krizu i da su prosvetna, naučna i kulturna politika u državi bile zapostavljene i instrumentalizovane. U tom smislu se na neki način uticalo, i na određene tvorce programa i pojedine pisce udžbenika, koji su pokušavajući da iskažu svoj «patriotizam», koncipirali veoma ideologizirane i politizovane školske programe i udžbenike, što je posebno karakteristično za noviju istoriju, dosadašnji udžbenik za VIII razred osnovne škole (poslednje izdanje 2000; od 2001. koristi se kompleno nov, modernizovan i reformisan program i udžbenik). Imajući u vidu da je edukativni sistem u Srbiji u proteklih 10 godina bio u potpunosti degradiran, onda je lako shvatiti da su finansijska sredstva koja su izdvajana za pisanje, pripremu, štampanje i opremu školskih udžbenika, iz svih predmeta pa i iz istorije, bila veoma skromna i nedovoljna. Stoga, već odmah na početku, treba razumeti da je ta ograničenost uslovila i kreiranje limitirane vizije i pedagoško-metodske koncepcije, prezentacije i obrade školskog gradiva kod pisaca udžbenika, a pre svega autora udžbenika koji su predmet naše analize.

Sputanost nedostatkom finansijskih sredstava uticala je pre svega na primenjivanje zastarelih školskih programa, a potom i na godinama uzastopno preštampavanje školskih udžbenika uz neznatne izmene, prouzrokovane prilagođavanjem, «osavremenjavanjem» školskih progama. Našu analizu znatno je olakšala naučna stručnost, što podrazumeva nepristrasnost i visoka moralna odgovornost dvojice autora ovih školskih udžbenika, prof. dr Sime Ćirkovića i prof. dr Radeta Mihaljčića. U tom smislu težina i breme protekle decenije u Srbiji, gotovo da se nisu reflektovali u njihovim udžbenicima. Politički i ideološki nanos, prisutan u drugim školskim udžbenicima, oni su uspešno amortizovali, tako da se ovi udžbenici mogu smatrati, u tom pogledu, veoma stručnim, objektivnim, nepristrasnim i politički potpuno neobojenim.

Sadržaj za nas relevantnih udžbenika bio je do sada predmet samo usputnih ili nedovoljno opsežnih i temeljnih analiza istoričara u Srbiji. U dosadašnjim analizama glavnih udžbenika (VI razred osnovne škole i II razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera), već je izmeren odnos zastupljenosti svetske tj. evropske istorije u odnosu na istoriju Srba. Prema toj računici, u udžbeniku za VI razred osnovne škole od 130 strana, nacionalna istorija prezentovana je na 74 strane, dok je istorija Evrope i susednih zemlja na 56 strana, što bi u procentima iznosilo 57% nacionalne istorije i 43% evropske i balkanske istorije. U udžbeniku za II razred gimnazije zastupljenost evropske istorije je veća od nacionalne istorije. Na 184 strane evropska istorija izložena je na 97 strana a istorija Srba na 87. U procentima 53% istorija Evrope, 47% istorija Srba. U udžbeniku za I razred gimnazije u poglavlju gde se obrađuje istorija srednjeg veka od 71 strane koliko obuhvata ovaj odeljak, čak 50 strana se odnosi na opštu istoriju, što je i razumljivo jer se radi o istoriji ranog srednjeg veka.

Na početku analize i kritike školskih programa i udžbenika postavlja se suštinsko pitanje. Šta mi zapravo želimo da pružimo našim učenicima sadržajem školskih udžbenika i šta od njih očekujemo? Ovo pitanje ma kako banalno izgledalo, je suštinske prirode i od njega zavise svi dalji potezi u kreiranju i koncipiranju programa i udžbenika. Osnovna pitanja su, da li želimo da opteretimo učenike sa što više informacija, za njih nedovoljno jasnih, ili da to što piše u udžbenicima nauče i zapamte (!)? Da li želimo da stvore osnovnu predstavu o svom narodu i Evropi u srednjem veku, da steknu vremensku i prostornu orijentaciju i obrise kulturnog nasleđa Evrope i srpskog naroda u njenim okvirima, ili nešto drugo? Da li želimo da im učenje načinimo zanimljivim, inspirativnim, podsticajnim, ili da im bude dosadno, odbijajuće i da udžbenik završi u nekoj fijoci, dok će učenici učiti iz beležaka? Preduslov za kreiranje dobrog udžbenika je, pored pridržavanja već spomenutih osnovnih metodskih načela, da autor bude rasterećen svoje utvrđene vizije o broju utemeljenih godina, ličnosti i političkih događaja koje učenik «mora» da zna, i da je spreman da je prilagodi stvarnim potrebama i mentalnim kapacitetima učenika određenog uzrasta. Na osnovu dosadašnjih analiza ovih udžbenika pre svega profesora iz škola, kao početna pretpostavka za poboljšanje udžbenika mora se sprovesti usklađivanje i prilagođavanje nastavnih programa deci, uz obavezno smanjenje gradiva i njegovo oživljavanje uvođenjem više komparativnih poglavlja, kao i žanr tema, tema koje se tiču svakodnevnog života kroz srednji vek.

II

Svi koji su se bavili pisanjem školskih udžbenika znaju koliko je teško sastaviti i napisati dobar, savremen i sveobuhvatan udžbenik, a kako je lako pisati kritiku i osvrte na njegove nedostatke. Zato, pristupajući analizi udžbenika za VI razred osnovne škole, treba naglasiti da je on zadovoljio, u uslovima u kojima je zaista to bilo veoma teško, najveći broj metodskih kriterijuma koje jedan školski udžbenik trebada sledi. Naše mišljenje je da je udžbenik prof. Radeta Mihaljčića generacijama služio kao odličan izvor za upoznavanje sa istorijom srednjeg veka. Iz tih razloga ovaj udžbenik i dalje predstavlja odličnu osnovu, polazište za koncipiranje udžbenika novije generacije.

U ovom delu analize skrenuli bismo pažnju na delove koji bi se mogli poboljšati pre svega promenom nastavnih programa, reduciranjem gradiva i osavremenjivanjem udžbenika u vidu bogatije opreme i veće zastupljenosti ilustracija i fotografija, kao i na neke sadržinske, suštinske elemente. Jedan od analitičara udžbenika postavio je pitanje koje je proizašlo iz koncepcije dosadašnjih školskih programa: Da li udžbenik tj. program treba da bude «jugocentričan» ili «srbocentričan», pri čemu se zastupljenost istorije sveta podrazumeva? Istorija kao proces nije po svojoj suštini monolitan, pa je stoga ovo pitanje koncepcije centričnosti pogrešno postavljeno. U žiži istorijskog interesovanja svakako da treba da se nađe istorija sopstvenog naroda (što je slučaj i svuda na Zapadu), ali formuliaciju «centričnosti» tu ne treba uzeti kao orijentir, prizmu kroz koju se prelama istorija. Vremenska dimenzija i geografski prostor Balkana, Evrope, Mediterana uz političke, kulturne, ideološke, religijske i civilizacijske tekovine moraju biti koordinate istorijskog izlaganja, i u njemu posebno fokusiranog sopstvenog naroda, bez posebnog «centričnog» akcenta. Reduciranje dela gradiva, kojim bi se izbacile ili izmenile lekcije o bivšim jugoslovenskim narodima (na šta je autor spomenute analize ciljao), povlači suštinsko pitanje koncepcije i neophodne reforme programa, koja se očekuje u skorijoj budućnosti, mada bi istorija ostalih balkanskih naroda, suseda, i dalje trebalo da bude zastupljena u udžbeniku. Na taj način bi se očuvala dosada u udžbenicima oformljena slika kompaktnosti balkanskog geopolitičkog prostora i integrisanosti nacionalne u regionalnu istoriju bez izolacionističkih i autističnih tendencija koje bi mogle imati dalekosežne negativne posledice projektovane u akcentovanju nacionalne posebnosti.

1. REDUKCIJA PROGRAMA

Početna ideja je da se školski programi reduciraju (da se izbace nepotrebni opterećujući sadržaji i smanji broj informacija) i izvrši preraspodela gradiva (da se u gimnazijama rani srednji vek izučava u II razredu, a ne u I, čime bi se kod učenika stekla jedna zaokružena slika o čitavom periodu srednjeg veka).

2. SINHRONIZOVANJE ISTORIJE SA GEOGRAFIJOM

Veoma je važno sinhronizovati programe iz geografije i istorije da bi deca mogla da se orijentišu u prostoru i vremenu, s obzirom da SFRJ ne postoji već 10 godina. Učenici uzrasta od 12 godina još uvek se suočavaju sa nedovoljno iskristalisanim i prihvaćenim pojmom istorijskog vremena i fokusiranim prostorom na kome cirkulišu njima poznati narodi i etnički modeli, a državne granice i političko okruženje su izmenjeni. Kategorije naroda, nacije, države i geografskog prostora, oblasti, moraju biti jasno izdiferencirani. Učenicima treba mimo programa objasniti etnogenezu sopstvenog naroda i naznačiti da rasprostranjenost jednog naroda ne podrazumeva istovremeno i granice jedne države. S obzirom da se učenici po prvi put sreću sa nekim toponimima koji su tokom istorije iščezli ili se transformisali u neki novi oblik, i da su im nepoznati, a da se određene geografske oblasti ne poklapaju sa političkim i državnim granicama, treba neizostavno priložiti geografsku kartu (po mogućstvu) na svakoj strani gde se govori o bitnim teritorijalnim i istorijsko-geografskim sadržajima. Treba naznačiti da je kartografija srednjovekovne Evrope, Balkana i Mediterana izgledala drugačije nego danas i uočavati promene koje su vremenom izmenile tu sliku.

3. SISTEMATIZACIJA GRADIVA

Koncepcija novog udžbenika morala bi se bazirati na novim, osveženim nastavnim programima i selekciji gradiva. Faktografska podloga s obzirom na visok nivo dosadašnje ne bi morala biti revidirana. Revizija bi podrazumevala, uvođenje novih za učenike odgovarajućeg uzrasta interesantnijih tema; veću zastupljenost žanr istorije, istorije svakodnevnog, običnog života u srednjem veku, koji bi učenicima, istoriju predstavio ne samo kao zbir godina, političkih događaja i istorijskih ličnosti, već bi im stvorio sliku o srednjem veku kao jednoj fazi razvoja čovečanstva, evropske civilizacije i srpske kulture u njenim okvirima. Na taj način stekla bi se svest o dugom trajanju i pojavama (prvenstveno iz društvenog života) koje su se na tom vremenskom putu transformisale iz jednog oblika u neki drugi, čime bi se oblikovala predstava učenika o srednjem veku. To bi značilo da se više pažnje posveti organizaciji društva, svakodnevnice, verovanja, običaja, istoriji mentaliteta, mode, umetnosti, čime bi se rekonstruisao svakodnevni život i civilizacija u srednjem veku. Time bi se rasteretila politička istorija, smanjio broj godina i činjenica, a predstavila drugačija dimenzija istorije koja bi bila mnogo slikovitija, atraktivnija, a pojednako značajna i nezaobilazna u razumevanju istorije srednjeg veka. S druge strane određene nastavne jedinice bi trebalo prekomponovati npr. doba razvijenog feudalilzma u Evropi obrađeno je samo kroz dve lekcije, što bi trebalo proširiti i obogatiti drugim značajnim pojavama vezanim za Evropu tog doba da bi se stekla bar nekakva predstava o izgledu Evrope u srednjem veku. Ipak, treba naglasiti da je autor u udžbeniku za VI razred, godine koje je prezentovao u knjizi izabrao po njihovoj relevantnosti, ali je i njihovu upotrebu u nastavi relativizovao (godine koje su stavljane u zagradu više su prezentovane kao hronološki orijentir nego kao učenička obaveza za memorisanje i reprodukovanje). U tom smislu veoma se vodilo računa kod ranog srednjeg veka gde su akcentovane samo tri godine (476. pad Zapadnog Rimskog carstva, 375. početak Velike seobe i 1054. raskol Istočne i Zapadne crkave, pri čemu su prve dve već poznate iz gradiva za V razred osnovne škole).

4. VEĆE INTEGRISANJE SA EVROPSKOM ISTORIJOM

Istoriju Srba bi trebalo više integrisati u istoriju Balkana, Vizantijskog carstva, Mediterana, Evrope i opšte konstelacije kako političkih događaja, tako i običaja, religije i privrede i društva. Trebalo bi jasno otkloniti mogućnost stvaranja pogrešne pretpostavke da su srpski narod i kultura autohtoni i nepodložni bilo kakvim kulturnim i civilizacijskim uticajima. Autor udžbenika za VI razred nijednog momenta nije dao povod za kreiranje takve slike, nasuprot, veoma je uspešno smestio istoriju srpskog naroda u adekvatne okvire i okolnosti (političke, kulturne i geografske), ali u srpskoj javnosti u poslednje vreme na različitim medijima plasirane su i popularizovane takve kvazi-naučne teorije, na koje bi trebalo ukazati i kritikovati ih, jer su učenicima svakako poznate. Akcenat treba staviti na činjenicu da se radi o jednom od naroda koji se naselio i stvorio svoju državu na prometnom prostoru koji je bio veoma bitan za trgovinu od Mediterana ka unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, i veoma važnoj kopnenoj saobraćajnici koja je spajala Zapad sa Istokom. Trebalo bi akcentovati događaje i relacije koje povezuju srednjovekovnu srpsku državu sa Evropom (krstaške ratove, trgovinu, odnose sa stranim dvorovima i političke i bračne veze, religiju, obračune sa jereticima, uticaje u modi, dvorskoj etikeciji, ishrani, ceremonijama, kulturi, arhitekturi i umetnosti). Praviti poređenja između određenih istorijskih pojava i modela na Zapadu i Istoku, i uočiti njihov uticaj na srpsku kulturu, državu, religiju, vojnu doktrinu ili predstaviti odnos Srbije prema tim pojavama.

5. IZBEGAVANJE STEREOTIPA

Sliku o srednjem veku trebalo bi predstaviti i kroz obične, prepoznatljive žanr modele, ne samo kroz ratove i njihove strašne posledice koje su nužne. Ne treba pleniti dečiju maštu isključivo strahotama i bestijalnostima kojiima je bio ispunjen srednji vek, ali ne više nego bilo koja druga vremenska epoha. U tom smilu treba pažljivo birati izvore koji van konteksta vremena u kome su nastali, mogu da kreiraju pogrešnu sliku kod učenika o posebnosti i uzvišenosti sopstvenog naroda ili da ma na kakav način izobliče sliku o vremenu ili narodu. Kada je reč o islamu ili hrišćanstvu treba izbegavati kvalifikacije religija ili isključivo spominjanje njihovih ekstrema. Time se izbegava stvaranje veoma opasnih stereotipa, naročito u multietničkim i multikonfesionalnim sredinama u Srbiji. Učenici uzrasta o kome je reč veoma direktno razmišljaju u prostim kategorimama «naši-njihovi», «mi-oni» i zato tu treba biti veoma obazriv, naročito u školskim udžbenicima, u izbegavanju ideoloških matrica.

U tom smislu, dosadašnji udžbenik prof. Mihaljčića veoma je pažljivo i uzorno izložio istoriju susednih naroda koji okružuju Srbe. Njihovu istoriju autor je prikazao u kontekstu ne samo srpske istorije, već i istorije prostora koji naseljavaju, veoma objektivno i stručno, čime su izbegnute zamke ideologizacije, nacionalizma i stvaranja klice ksenofobije kod učenika. U tom smislu mislimo da su stereotipi u dosadašnjem udžbeniku izostavljeni, tako da je i u tom pogledu dosadašnji udžbenik uzorna podloga za koncipiranje novog.

6. INTERAKTIVAN ODNOS - STIMULISANJE KREATIVNOSTI I KRITIČNOSTI

Autor u udžbeniku treba da izgradi interaktivan odnos prema učenicima, čime bi se provociralo njihovo mišljenje i izgradila kritička svest. Sučeljavanje više izvora o istim dogadjajima, pokušaj posmatranja istog događaja iz perspektive više suprotstavljenih učesnika i sl. Instruirati, a potom angažovati učenike preko određenih delova lekcije, šta sve može da bude istorijski izvor za srednji vek i šta nam on zapravo kazuje o tom dobu ili mestu. Delove lekcije i časa posvetiti ovakvom načinu provociranja učeničkih interesovanja i razmišljanja.

7. PREZENTACIJA SOCIJALNE DINAMIKE SREDNJEG VEKA KROZ ODNOSE RAZLIČITIH SOCIJALNIH SLOJEVA

Prezentivati ustrojstvo srednjovekovnog društva i staleških podela bez potenciranja ideoloških konotacija. Trebalo bi u programu izmeniti posmatranje istorije, strukture i odnosa socijalnih slojeva u srednjovekovnom društvu (Zapad, Vizantija, Srbija, ostale balkanske zemlje) samo kroz borbu potlačenih socijalnih slojeva. Obraditi ustanke seljaka i gradske sirotinje protiv aristokratije i klera, ali dinamiku socijalnih promena i tendencija prezentovati i kroz druge vidove društvenih odnosa i života. Prikazati razvoj feudalnog društva u svojim prirodnim tokovima, bez gotovih kvalifikacija koje već stvaraju utvrđenu sliku i sugerišu učenicima gotove vrednosne modele. Deci približiti položaj, prava i život glavnih socijalnih slojeva u srednjem veku (zapadna Evropa naročito), dakle plemstvo, kler, seljaci, trgovci, zanatlije, prepuštajući učenicima da sami kreiraju sopstveno mišljenje o uslovima života (u komparaciji sa današnjim) i odnosima među socijalnim slojevima, čime se kod njih stimuliše kritičko mišljenje i samostalno kreiranje vrednosnih sudova.

8. POSEBNO OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH I KOMPLEKSNIJIH POJMOVA I FENOMENA

Učenici se prolazeći kroz gradivo susreću sa terminima i pojavama koje za njih u savremenom kontekstu imaju drugačije značenje nego što su imale u srednjem veku ili su im nedovoljno jasne. Zato bi trebalo napraviti posebne uputnice za tumačenje i objašnjenje tih pojmova na način prilagođen uzrastu. U delu udžbenika u kome se na primer spominje tržište treba i objasniti šta je tržište, kako je ono izgledalo u srednjovekovnim razmerama, kako je funkcionisalo i šta su bile osnove ekonomije u srednjem veku, od proizvodnje, zanatstva do transporta i trgovine. Takođe jedan od primera je uloga i značaj vere i crkve u srednjem veku. Veoma je bitno deci objasniti pojmove iz crkvene organizacije i hijerarhije, kao i temelje vere. Isto tako treba posebno objasniti političku ideologiju carstva u srednjem veku, naročito vizantijskog u čijem okrilju je nastala i srpska srednjovekovna država. Kada se govori o demokratiji među starim Slovenima, treba napomenuti da to ne predstavlja demokratiju zasnovanu na antičkom modelu, niti demokratiju u smislu tekovina moderne civilizacije, već sasvim drugačiji vid plemenske organizacije, jer deca u tom uzrastu nisu u stanju da samostalno prave kvalitativne razlike među tim pojmovima. Bez ovih uputstava za pravilno tumačenje određenih pojmova može doći kako do nerazumevanja suštine, tako i do stvaranja stereotipa.

9.REČNIK

Rečnik kojim se udžbenik piše mora biti značajno pojednostavljen i prilagođen uzrastu, ali mora biti i savremen, bez anahronizama i fraza koje deca, ne razumeju. Misaona konstrukcija i tok takođe moraju biti uprošćeni, što je veoma težak zadatak.

10. OPREMA UDŽBENIKA

Mogućnosti opreme udžbenika ne zavise od autora ni njegove koncepcije već isključivo od odobrenih novčanih sredstava od strane nadležnog ministarstva ili zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Zato udžbenici izgledaju neatraktivno, nezanimljivo, odbijajuće i za učenike obeshrabrujuće. Stranice isključivo sa tekstom, bez ijedne ili sa malo dvobojnih ilustracija psihološki negativno utiču na učenika i na njegov odnos prema udžbeniku i samom predmetu. Osnovne preporuke odnosile bi se na smanjivanje obima teksta i unošenje mnogo više ilustracija, reprodukcija, fotografija, maketa, virtuelnih rekonstrukcija gradova, utvrđenja (preko kompjutera), geografskih i istorijskih karti, u boji. Na svakoj stranici bi morale da se nađu ilustracije. Neophodno bi bilo prezentovati genealoška stabla vladajućih dinastija, hronološke tabele i to uporedne, u boji. (politička istorija, društveni događaji, kultura, naučna dostignuća, analogno Srbija, Evropa). Ukoliko se u okviru posebnih segmenata na stranici opisuju srednjovekovne ličnosti, pojave, pojmovi, treba ih neizostavno na istoj stranici ilustrovati adekvatnim raspoloživim materijalom (crteži, reprodukcije, fotografije, istorijske karte). Objašnjenje nepoznatih pojmova i reči takođe bi moralo da se izvede na istoj stranici gde se nalaze te reči i pojmovi. Takođe trebalo bi priključiti i popis najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika i njihove fotografije, freske.