States and Regions

Transregional Projects

• Albania
  
• Bosnia and Hercegovina
  
• Bulgaria
  
• Croatia
  
• Cyprus
  
• Greece
  
• Hungary
  
• FYRoMacedonia
  
• Moldova
  
• Romania
  
• Slovenia
  
• Turkey
  
• Yugoslavia
        Kosovo
        Montenegro
        Serbia

(return to home page)

Marko Šuica

ANALIZA ŠKOLSKIH UDŽBENIKA IZ PREDMETA ISTORIJA
KOJI OBRAĐUJU PERIOD SREDNJEG VEKA

Polazeći od pretpostavke da su osnovna metodska i strukturalna načela koncipiranja jednog modernog i svrsishodnog školskog udžbenika iz istorije, ma za koji period on bio pisan, makar grubo definisana i opštevažeća¹, napravili smo, i na njima zasnovali našu analizu trenutno aktuelnih i u Srbiji upotrebljavanih udžbenika koji obrađuju istoriju srednjeg veka.

Ovom analizom obuhvaćena su četiri udžbenika (jedan za VI razred osnovne škole, jedan za I razred gimnazije i dva za različite smerove II razreda gimnazije)² i pomoćna sedstva u nastavi istorije (istorijski atlas, istorijska čitanka za VI razred osnovne škole i dve priručne knjige). Nastojali smo da što konkretnije prezentujemo eventualne nedostatke i moguće probleme koji se javljaju prilikom korišćenja ovih udžbenika.

I

Kada je reč o udžbenicima u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, treba imati u vidu da je zemlja prolazila kroz dugotrajnu duboku krizu i da su prosvetna, naučna i kulturna politika u državi bile zapostavljene i instrumentalizovane. U tom smislu se na neki način uticalo, i na određene tvorce programa i pojedine pisce udžbenika, koji su pokušavajući da iskažu svoj «patriotizam», koncipirali veoma ideologizirane i politizovane školske programe i udžbenike, što je posebno karakteristično za noviju istoriju³. Imajući u vidu da je edukativni sistem u Srbiji u proteklih 10 godina bio u potpunosti degradiran, onda je lako shvatiti da su finansijska sredstva koja su izdvajana za pisanje, pripremu, štampanje i opremu⁴ školskih udžbenika, iz svih predmeta pa i iz istorije, bila veoma skromna i nedovoljna. Stoga, već odmah na početku, treba razumeti da je ta ograničenost uslovila i kreiranje limitirane vizije i pedagoško-metodske koncepcije, prezentacije i obrade školskog gradiva kod pisaca udžbenika, a pre svega autora udžbenika koji su predmet naše analize.

Sputanost nedostatkom finansijskih sredstava uticala je pre svega na primenjivanje zastarelih školskih programa, a potom i na godinama uzastopno preštampavanje školskih udžbenika uz neznatne izmene, prouzrokovane prilagođavanjem, «osavremenjavanjem» školskih progama⁵. Našu analizu znatno je olakšala naučna stručnost, što podrazumeva nepristrasnost i visoka moralna odgovornost dvojice autora ovih školskih udžbenika, prof. dr Sime Ćirkovića i prof. dr Radeta Mihaljčića⁶. U tom smislu težina i breme protekle decenije u Srbiji, gotovo da se nisu reflektovali u njihovim udžbenicima. Politički i ideološki nanos, prisutan u drugim školskim udžbenicima, oni su uspešno amortizovali, tako da se ovi udžbenici mogu smatrati, u tom pogledu, veoma stručnim, objektivnim, nepristrasnim i politički potpuno neobojenim.

Sadržaj za nas relevantnih udžbenika bio je do sada predmet samo usputnih ili nedovoljno opsežnih i temeljnih analiza istoričara u Srbiji⁷. U dosadašnjim analizama glavnih udžbenika (VI razred osnovne škole i II razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera), već je izmeren odnos zastupljenosti svetske tj. evropske istorije u odnosu na istoriju Srba. Prema toj računici, u udžbeniku za VI razred osnovne škole od 130 strana, nacionalna istorija prezentovana je na 74 strane, dok je istorija Evrope i susednih zemlja na 56 strana, što bi u procentima iznosilo 57% nacionalne istorije i 43% evropske i balkanske istorije. ⁸ U udžbeniku za II razred gimnazije zastupljenost evropske istorije je veća od nacionalne istorije. Na 184 strane evropska istorija izložena je na 97 strana a istorija Srba na 87. U procentima 53% istorija Evrope, 47% istorija Srba⁹. U udžbeniku za I razred gimnazije u poglavlju gde se obrađuje istorija srednjeg veka od 71 strane koliko obuhvata ovaj odeljak, čak 50 strana se odnosi na opštu istoriju, što je i razumljivo jer se radi o istoriji ranog srednjeg veka.

Na početku analize i kritike školskih programa i udžbenika postavlja se suštinsko pitanje. Šta mi zapravo želimo da pružimo našim učenicima sadržajem školskih udžbenika i šta od njih očekujemo? Ovo pitanje ma kako banalno izgledalo, je suštinske prirode i od njega zavise svi dalji potezi u kreiranju i koncipiranju programa i udžbenika. Osnovna pitanja su, da li želimo da opteretimo učenike sa što više informacija, za njih nedovoljno jasnih, ili da to što piše u udžbenicima nauče i zapamte (!)? Da li želimo da stvore osnovnu predstavu o svom narodu i Evropi u srednjem veku, da steknu vremensku i prostornu orijentaciju i obrise kulturnog nasleđa Evrope i srpskog naroda u njenim okvirima, ili nešto drugo? Da li želimo da im učenje načinimo zanimljivim, inspirativnim, podsticajnim, ili da im bude dosadno, odbijajuće i da udžbenik završi u nekoj fijoci, dok će učenici učiti iz beležaka?¹⁰ Preduslov za kreiranje dobrog udžbenika je, pored pridržavanja već spomenutih osnovnih metodskih načela, da autor bude rasterećen svoje utvrđene vizije o broju utemeljenih godina, ličnosti i političkih događaja koje učenik «mora» da zna, i da je spreman da je prilagodi stvarnim potrebama i mentalnim kapacitetima učenika određenog uzrasta. Na osnovu dosadašnjih analiza ovih udžbenika pre svega profesora iz škola, kao početna pretpostavka za poboljšanje udžbenika mora se sprovesti usklađivanje i prilagođavanje nastavnih programa deci, uz obavezno smanjenje gradiva i njegovo oživljavanje uvođenjem više komparativnih poglavlja, kao i žanr tema, tema koje se tiču svakodnevnog života kroz srednji vek.

II

UDŽBENIK ZA VI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE

Svi koji su se bavili pisanjem školskih udžbenika znaju koliko je teško sastaviti i napisati dobar, savremen i sveobuhvatan udžbenik, a kako je lako pisati kritiku i osvrte na njegove nedostatke. Zato, pristupajući analizi udžbenika za VI razred osnovne škole, treba naglasiti da je on zadovoljio, u uslovima u kojima je zaista to bilo veoma teško, najveći broj metodskih kriterijuma koje jedan školski udžbenik trebada sledi. Prema ocenama istoričara koji su analizirali ovaj udžbenik, on ispunjava kriterijume «odmerenosti, uravnoteženosti i objektivnosti»¹¹, ili da citiram reči samih školskih profesora «jedan od najboljih udžbenika sa kojim se učenici i profesori sreću u praksi»¹². Akademici i profesori univerziteta koji su analizirali udžbenike mišljenja su «da su njihovi (R.M. i S.Ć.) udžbenici utemeljeni duboko na proverenim istorijskim činjenicama....i da nema pravih materijalnih grešaka, izuzev tehnničke prirode.»¹³. Naše mišljenje je da su ove ocene potpuno adekvatne i da je udžbenik prof. Radeta Mihaljčića generacijama služio kao odličan izvor za upoznavanje sa istorijom srednjeg veka. Iz tih razloga ovaj udžbenik i dalje predstavlja odličnu osnovu, polazište za koncipiranje udžbenika novije generacije.

U ovom delu analize skrenuli bismo pažnju na delove koji bi se mogli poboljšati pre svega promenom nastavnih programa, reduciranjem gradiva i osavremenjivanjem udžbenika u vidu bogatije opreme i veće zastupljenosti ilustracija i fotografija, kao i na neke sadržinske, suštinske elemente. Jedan od analitičara udžbenika postavio je pitanje koje je proizašlo iz koncepcije dosadašnjih školskih programa: Da li udžbenik tj. program treba da bude «jugocentričan» ili «srbocentričan», pri čemu se zastupljenost istorije sveta podrazumeva?¹⁴ Istorija kao proces nije po svojoj suštini monolitan, pa je stoga ovo pitanje koncepcije centričnosti pogrešno postavljeno. U žiži istorijskog interesovanja svakako da treba da se nađe istorija sopstvenog naroda (što je slučaj i svuda na Zapadu), ali formuliaciju «centričnosti» tu ne treba uzeti kao orijentir, prizmu kroz koju se prelama istorija. Vremenska dimenzija i geografski prostor Balkana, Evrope, Mediterana uz političke, kulturne, ideološke, religijske i civilizacijske tekovine moraju biti koordinate istorijskog izlaganja, i u njemu posebno fokusiranog sopstvenog naroda, bez posebnog «centričnog» akcenta. Reduciranje dela gradiva, kojim bi se izbacile ili izmenile lekcije o bivšim jugoslovenskim narodima (na šta je autor spomenute analize ciljao), povlači suštinsko pitanje koncepcije i neophodne reforme programa, koja se očekuje u skorijoj budućnosti, mada bi istorija ostalih balkanskih naroda, suseda, i dalje trebalo da bude zastupljena u udžbeniku. Na taj način bi se očuvala dosada u udžbenicima oformljena slika kompaktnosti balkanskog geopolitičkog prostora i integrisanosti nacionalne u regionalnu istoriju bez izolacionističkih i autističnih tendencija koje bi mogle imati dalekosežne negativne posledice projektovane u akcentovanju nacionalne posebnosti.

Ovu analizu izložili smo u 11 okvirnih teza.

1. REDUKCIJA PROGRAMA

Početna ideja je da se školski programi reduciraju (da se izbace nepotrebni opterećujući sadržaji i smanji broj informacija) i izvrši preraspodela gradiva (da se u gimnazijama rani srednji vek izučava u II razredu, a ne u I, čime bi se kod učenika stekla jedna zaokružena slika o čitavom periodu srednjeg veka).

2. SINHRONIZOVANJE ISTORIJE SA GEOGRAFIJOM

Veoma je važno sinhronizovati programe iz geografije i istorije da bi deca mogla da se orijentišu u prostoru i vremenu, s obzirom da SFRJ ne postoji već 10 godina. Učenici uzrasta od 12 godina još uvek se suočavaju sa nedovoljno iskristalisanim i prihvaćenim pojmom istorijskog vremena i fokusiranim prostorom na kome cirkulišu njima poznati narodi i etnički modeli, a državne granice i političko okruženje su izmenjeni. Kategorije naroda, nacije, države i geografskog prostora, oblasti, moraju biti jasno izdiferencirani. Učenicima treba mimo programa objasniti etnogenezu sopstvenog naroda i naznačiti da rasprostranjenost jednog naroda ne podrazumeva istovremeno i granice jedne države. S obzirom da se učenici po prvi put sreću sa nekim toponimima koji su tokom istorije iščezli ili se transformisali u neki novi oblik, i da su im nepoznati, a da se određene geografske oblasti ne poklapaju sa političkim i državnim granicama, treba neizostavno priložiti geografsku kartu (po mogućstvu) na svakoj strani gde se govori o bitnim teritorijalnim i istorijsko-geografskim sadržajima. Treba naznačiti da je kartografija srednjovekovne Evrope, Balkana i Mediterana izgledala drugačije nego danas i uočavati promene koje su vremenom izmenile tu sliku.

3. SISTEMATIZACIJA GRADIVA

Koncepcija novog udžbenika morala bi se bazirati na novim, osveženim nastavnim programima i selekciji gradiva. Faktografska podloga s obzirom na visok nivo dosadašnje ne bi morala biti revidirana. Revizija bi podrazumevala, uvođenje novih za učenike odgovarajućeg uzrasta interesantnijih tema; veću zastupljenost žanr istorije, istorije svakodnevnog, običnog života u srednjem veku, koji bi učenicima, istoriju predstavio ne samo kao zbir godina, političkih događaja i istorijskih ličnosti, već bi im stvorio sliku o srednjem veku kao jednoj fazi razvoja čovečanstva, evropske civilizacije i srpske kulture u njenim okvirima. Na taj način stekla bi se svest o dugom trajanju i pojavama (prvenstveno iz društvenog života) koje su se na tom vremenskom putu transformisale iz jednog oblika u neki drugi, čime bi se oblikovala predstava učenika o srednjem veku. To bi značilo da se više pažnje posveti organizaciji društva, svakodnevnice, verovanja, običaja, istoriji mentaliteta, mode, umetnosti, čime bi se rekonstruisao svakodnevni život i civilizacija u srednjem veku. Time bi se rasteretila politička istorija, smanjio broj godina i činjenica, a predstavila drugačija dimenzija istorije koja bi bila mnogo slikovitija, atraktivnija, a pojednako značajna i nezaobilazna u razumevanju istorije srednjeg veka (izostaviti detaljnije podatke npr. o Tribonijanu, Prokopiju i drugim manje važnim istorijskim ličnostima). S druge strane određene nastavne jedinice bi trebalo prekomponovati npr. doba razvijenog feudalilzma u Evropi obrađeno je samo kroz dve lekcije (1. nastanak i razvoj gradova 2. klasne borbe), što bi trebalo proširiti i obogatiti drugim značajnim pojavama vezanim za Evropu tog doba (npr. krstaški ratovi, formiranje carstava, uloga crkve, 100 godišnji rat, Arabljani u Španiji, Vizantija...), da bi se stekla bar nekakva predstava o izgledu Evrope u srednjem veku. Ipak, treba naglasiti da je autor u udžbeniku za VI razred, godine koje je prezentovao u knjizi izabrao po njihovoj relevantnosti, ali je i njihovu upotrebu u nastavi relativizovao (godine koje su stavljane u zagradu više su prezentovane kao hronološki orijentir nego kao učenička obaveza za memorisanje i reprodukovanje). U tom smislu veoma se vodilo računa kod ranog srednjeg veka gde su akcentovane samo tri godine (476. pad Zapadnog Rimskog carstva, 375. početak Velike seobe i 1054. raskol Istočne i Zapadne crkave, pri čemu su prve dve već poznate iz gradiva za V razred osnovne škole).

4. VEĆE INTEGRISANJE SA EVROPSKOM ISTORIJOM

Istoriju Srba bi trebalo više integrisati u istoriju Balkana, Vizantijskog carstva, Mediterana, Evrope i opšte konstelacije kako političkih događaja, tako i običaja, religije i privrede i društva. Trebalo bi jasno otkloniti mogućnost stvaranja pogrešne pretpostavke da su srpski narod i kultura autohtoni i nepodložni bilo kakvim kulturnim i civilizacijskim uticajima. Autor udžbenika za VI razred nijednog momenta nije dao povod za kreiranje takve slike, nasuprot, veoma je uspešno smestio istoriju srpskog naroda u adekvatne okvire i okolnosti (političke, kulturne i geografske), ali u srpskoj javnosti u poslednje vreme na različitim medijima plasirane su i popularizovane takve kvazi-naučne teorije, na koje bi trebalo ukazati i kritikovati ih, jer su učenicima svakako poznate. Akcenat treba staviti na činjenicu da se radi o jednom od naroda koji se naselio i stvorio svoju državu na prometnom prostoru koji je bio veoma bitan za trgovinu od Mediterana ka unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, i veoma važnoj kopnenoj saobraćajnici koja je spajala Zapad sa Istokom. Trebalo bi akcentovati događaje i relacije koje povezuju srednjovekovnu srpsku državu sa Evropom (krstaške ratove, trgovinu, odnose sa stranim dvorovima i političke i bračne veze, religiju, obračune sa jereticima, uticaje u modi, dvorskoj etikeciji, ishrani, ceremonijama, kulturi, arhitekturi i umetnosti). Praviti poređenja između određenih istorijskih pojava i modela na Zapadu i Istoku, i uočiti njihov uticaj na srpsku kulturu, državu, religiju, vojnu doktrinu ili predstaviti odnos Srbije prema tim pojavama. Praviti poređenja, gde god to izvori dozvoljavaju, npr. vizantijska utvrđenja i zapadnoevropska, načini opsade, naoružanje, život u gradovima, način ishrane i odevanja, crkve u Srbiji, na Istoku i Zapadu, verovanja i slično. Sličnosti i razlike + integrativni elementi, analogija.

5. IZBEGAVANJE STEREOTIPA

Sliku o srednjem veku trebalo bi predstaviti i kroz obične, prepoznatljive žanr modele, ne samo kroz ratove i njihove strašne posledice koje su nužne. Ne treba pleniti dečiju maštu isključivo strahotama i bestijalnostima kojiima je bio ispunjen srednji vek, ali ne više nego bilo koja druga vremenska epoha. U tom smilu treba pažljivo birati izvore koji van konteksta vremena u kome su nastali, mogu da kreiraju pogrešnu sliku kod učenika o posebnosti i uzvišenosti sopstvenog naroda ili da ma na kakav način izobliče sliku o vremenu ili narodu. Kada je reč o islamu ili hrišćanstvu treba izbegavati kvalifikacije religija ili isključivo spominjanje njihovih ekstrema. Time se izbegava stvaranje veoma opasnih stereotipa, naročito u multietničkim i multikonfesionalnim sredinama u Srbiji. Učenici uzrasta o kome je reč veoma direktno razmišljaju u prostim kategorimama «naši-njihovi», «mi-oni» i zato tu treba biti veoma obazriv, naročito u školskim udžbenicima, u izbegavanju ideoloških matrica.

U tom smislu, dosadašnji udžbenik prof. Mihaljčića veoma je pažljivo i uzorno izložio istoriju susednih naroda koji okružuju Srbe. Njihovu istoriju autor je prikazao u kontekstu ne samo srpske istorije, već i istorije prostora koji naseljavaju, veoma objektivno i stručno, čime su izbegnute zamke ideologizacije, nacionalizma i stvaranja klice ksenofobije kod učenika. U tom smislu mislimo da su stereotipi u dosadašnjem udžbeniku izostavljeni, tako da je i u tom pogledu dosadašnji udžbenik uzorna podloga za koncipiranje novog.

6. INTERAKTIVAN ODNOS - STIMULISANJE KREATIVNOSTI I KRITIČNOSTI

Autor u udžbeniku treba da izgradi interaktivan odnos prema učenicima, čime bi se provociralo njihovo mišljenje i izgradila kritička svest. Sučeljavanje više izvora o istim dogadjajima, pokušaj posmatranja istog događaja iz perspektive više suprotstavljenih učesnika i sl. Instruirati, a potom angažovati učenike preko određenih delova lekcije, šta sve može da bude istorijski izvor za srednji vek i šta nam on zapravo kazuje o tom dobu ili mestu. (sačuvane ili rekonstruisane građevine - crkve, manastiri, utvrđenja, dvorovi, freske, toponimi, novac, povelje, pečati, srednjovekovna literatura, oružje, odeća, običaji i sl.) Delove lekcije i časa posvetiti ovakvom načinu provociranja učeničkih interesovanja i razmišljanja.

7. PREZENTACIJA SOCIJALNE DINAMIKE SREDNJEG VEKA KROZ ODNOSE RAZLIČITIH SOCIJALNIH SLOJEVA

Prezentivati ustrojstvo srednjovekovnog društva i staleških podela bez potenciranja ideoloških konotacija. Trebalo bi u programu izmeniti posmatranje istorije, strukture i odnosa socijalnih slojeva u srednjovekovnom društvu (Zapad, Vizantija, Srbija, ostale balkanske zemlje) samo kroz borbu potlačenih socijalnih slojeva. Obraditi ustanke seljaka i gradske sirotinje protiv aristokratije i klera, ali dinamiku socijalnih promena i tendencija prezentovati i kroz druge vidove društvenih odnosa i života. Prikazati razvoj feudalnog društva u svojim prirodnim tokovima, bez gotovih kvalifikacija koje već stvaraju utvrđenu sliku i sugerišu učenicima gotove vrednosne modele. Deci približiti položaj, prava i život glavnih socijalnih slojeva u srednjem veku (zapadna Evropa naročito), dakle plemstvo, kler, seljaci, trgovci, zanatlije, prepuštajući učenicima da sami kreiraju sopstveno mišljenje o uslovima života (u komparaciji sa današnjim) i odnosima među socijalnim slojevima, čime se kod njih stimuliše kritičko mišljenje i samostalno kreiranje vrednosnih sudova.

8. POSEBNO OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH I KOMPLEKSNIJIH POJMOVA I FENOMENA

Učenici se prolazeći kroz gradivo susreću sa terminima i pojavama koje za njih u savremenom kontekstu imaju drugačije značenje nego što su imale u srednjem veku ili su im nedovoljno jasne. Zato bi trebalo napraviti posebne uputnice za tumačenje i objašnjenje tih pojmova na način prilagođen uzrastu. U delu udžbenika u kome se na primer spominje tržište treba i objasniti šta je tržište, kako je ono izgledalo u srednjovekovnim razmerama, kako je funkcionisalo i šta su bile osnove ekonomije u srednjem veku, od proizvodnje, zanatstva do transporta i trgovine. Takođe jedan od primera je uloga i značaj vere i crkve u srednjem veku. Veoma je bitno deci objasniti pojmove iz crkvene organizacije i hijerarhije, kao i temelje vere. Objašnjenje pojmova funkcionisanja crkvenih struktura mogu biti ključna za razumevanje određenih pojava i događaja, poput kanonizacije ili autokefalnosti i njenog značaja u relacijama formiranja državne i crkvene samostalnosti u srednjem veku. Isto tako treba posebno objasniti političku ideologiju carstva u srednjem veku, naročito vizantijskog u čijem okrilju je nastala i srpska srednjovekovna država. Šta u tim relacijama znači jedan car, jedan patrijarh i kako je doživljavana uzurpacija tih prava, kakve su suštinske i hijerarhijske razlike između carstva i kraljevstva i slično. Objasniti pojam prava, zakona i njihovog značaja u formiranju država u srednjem veku. Kada se govori o demokratiji među starim Slovenima, treba napomenuti da to ne predstavlja demokratiju zasnovanu na antičkom modelu, niti demokratiju u smislu tekovina moderne civilizacije, već sasvim drugačiji vid plemenske organizacije, jer deca u tom uzrastu nisu u stanju da samostalno prave kvalitativne razlike među tim pojmovima. Bez ovih uputstava za pravilno tumačenje određenih pojmova može doći kako do nerazumevanja suštine, tako i do stvaranja stereotipa.

9.REČNIK

Rečnik kojim se udžbenik piše mora biti značajno pojednostavljen i prilagođen uzrastu, ali mora biti i savremen, bez anahronizama i fraza koje deca, ne razumeju. Misaona konstrukcija i tok takođe moraju biti uprošćeni, što je veoma težak zadatak. Prof. Mihaljčić je u svom udžbeniku po našem mišljenju na uspešan način pokušao da slikovitim epitetima približi deci srednji vek i tako ilustruje i oživi epohu.

10. OPREMA UDŽBENIKA

Mogućnosti opreme udžbenika ne zavise od autora ni njegove koncepcije već isključivo od odobrenih novčanih sredstava od strane nadležnog ministarstva ili zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Zato udžbenici izgledaju neatraktivno, nezanimljivo, odbijajuće i za učenike obeshrabrujuće. Stranice isključivo sa tekstom, bez ijedne ili sa malo dvobojnih ilustracija psihološki negativno utiču na učenika i na njegov odnos prema udžbeniku i samom predmetu. Osnovne preporuke odnosile bi se na smanjivanje obima teksta i unošenje mnogo više ilustracija, reprodukcija, fotografija, maketa, virtuelnih rekonstrukcija gradova, utvrđenja (preko kompjutera), geografskih i istorijskih karti, u boji. Na svakoj stranici bi morale da se nađu ilustracije. Neophodno bi bilo prezentovati genealoška stabla vladajućih dinastija, hronološke tabele i to uporedne, u boji. (politička istorija, društveni događaji, kultura, naučna dostignuća, analogno Srbija, Evropa). Ukoliko se u okviru posebnih segmenata na stranici opisuju srednjovekovne ličnosti, pojave, pojmovi, treba ih neizostavno na istoj stranici ilustrovati adekvatnim raspoloživim materijalom (crteži, reprodukcije, fotografije, istorijske karte). Objašnjenje nepoznatih pojmova i reči takođe bi moralo da se izvede na istoj stranici gde se nalaze te reči i pojmovi. Takođe trebalo bi priključiti i popis najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika i njihove fotografije, freske.

11. KONCEPCIJA LEKCIJE

Lekcije u udžbeniku za VI razred osnovne škole metodski su koncipirane tako da ih čine: 1.naslov nastavne jedinice 2. pitanja kojima bi trebalo da se potvrdi znanje učenika iz prethodne lekcije, da bi mogli da stvore pretpostavke za usvajanje novog gradiva 3. odeljci lekcije sa podnaslovima 4. biografije istaknutih istorijskih ličnosti, ukoliko se spominju u određenoj lekciji 5. sugestije za učenike, koje tekstove treba čitati iz čitanke vezane za određenu lekciju + preporuke nastavnicima o relevantnim, dostupnim izvorima i literaturi 6. pitanja koja se odnose na gradivo iz lekcije 7. podsetnik na suštinu lekcije sa podvučenim važnim terminima. U gimnazijskim udžbenicima koncepcija lekcija je slična. Razlika je u tome što se na početku lekcije ne postavljaju pitanja vezana za prethodnu lekciju, niti se daju «domaći zadaci» učenicima i profesorima, ali su zato priloženi odlomci iz istorijskih izvora koji potkrepljuju tekst lekcije. Integrisanjem citata iz istorijskih izvora uz tekst lekcije u gimnazijskim udžbenicima, izbegnuto je korišćenje istorijske čitanke, kao dopune udžbeniku. Takođe treba naglasiti da u udžbeniku za VI razred, u delu koji bi trebalo da služi za proveru savladanog gradiva, nije postavljeno nijedno hronološko pitanje, što svakako predstavlja kvalitet.

III

UDŽBENICI ISTORIJE ZA SREDNJU ŠKOLU

S obzirom da smo dosadašnju analizu usredsredili uglavnom na udžbenik za VI razred osnovne škole, analizi gimnazijskih udžbenika posvetićemo samo malo prostora, jer su osnovne kritike i predlozi poboljšanja već prezentovani u analizi gimnazijskih profesora, koja je i publikovana.¹⁵

Kada je reč o udžbeniku za I razred gimnazije, njegov drugi deo koji se odnosi na istoriju ranog srednjeg veka napisan je dosta prihvatljivo za taj školski uzrast učenika od 15 godina. Problem je potpuna neujednačenost sa programom i obimom izlaganja gradiva u udžbeniku za II razred gimnazije koji se bavi isključivo istorijom srednjeg veka, koji je preopširan dok je gradivo istorije ranog srednjeg veka svedeno na minimum. Ta suštinska disproporcija treba biti usklađena pre svega izmenom nastavnih programa, pri čemu bi istorija srednjeg veka bila zaokružena tako što bi se predavala samo u II razredu. Kod udžbenika za drugi razred, naročito gimnazija opšteg i društveno-jezičkog smera, trebalo bi rasteretiti program, pogotovo ukoliko se bude integrisao sa ranim srednjim vekom. O većoj zastupljenosti političke i diplomatske istorije u odnosu na društvenu i kulturnu i predlozima za uspostavljanje većeg međusobnog balansa, već je raspravljano u napomenutoj analizi. Iskustvo gimnazijskih profesora upućuje na to da je «obim gradiva i vremenski i po količini uzrastu od 16 godina teško razumljiv. Oni prosto proleću kroz vremenske periode a da ne shvate osnovne karakteristike tih perioda.»¹⁶ Visok akademski nivo izražavanja trebalo bi više prilagoditi naznačenom uzrastu. Kada je reč o izgledu i opremi ovih udžbenika treba istaći da su još neatraktivniji i lošije opremljeni nego udžbenik za osnovnu školu. Revizija nastavnih programa i usklađivanje sadržaja udžbenika prema njima, kao i rad na temeljnom vizuelnom i tehničkom poboljšanju ovih udžbenika tek predstoji.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji se priprema nova generacija udžbenika koji će obuhvatiti istoriju srednjeg veka, tako da se očekuje da će za narednu školsku godinu učenici biti opremljeni novim reformisanim i osavremenjenim udžbenicima.

IV

SREDSTVA

.MIHALJČIĆ, S.ĆIRKOVIĆ, ISTORIJSKA ČITANKA ZA VI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE

Istorijska čitanka je veoma dobro koncipirana, tako da pokriva različite oblasti i evropske i srpske srednjovekovne istorije. Ona predstavlja zbir citata sa objašnjenjima iz različitih istorijskih izvora, koji prate u najvećoj meri sadržaj udžbenika. Problem koji se javlja kod istorijske čitanke je suštinske prirode. Iako sadrži zanimljivosti, andegdote, izvorima ilustrovane neophodne događaje i život u srednjem veku, već sama činjenica da je izdata separatno u odnosu na udžbenik, dovodi u pitanje njeno standardno korišćenje. Preopterećeni udžbeničkim gradivom, učenici VI razreda, pa i profesori ne koriste ove čitanke u onoj meri u kojoj bi trebalo. Ovaj problem je najlakše rešiti integrisanjem sadržaja čitanke u udžbenik čime bi se olakšala percepcija gradiva i na adekvatan način izvorima i anegdotama direktno ilustrovao i «oživeo» tekst udžbenika. Čitanka je veoma skromno opremljena, štampana na lošoj hartiji sa malo ilustracija.

ISTORIJSKI ATLAS ZA OSNOVNE ŠKOLE, GRUPA AUTORA, BEOGRAD 1997.

Problem u školskom izdavaštvu u Srbiji koji a priori nameće granice autorima određenih školskih publikacija su skromne finansijske mogućnosti. Zbog nedostatka novca, određene knjige, (za koje postoji mogućnost) koncipiraju se tako da ih koriste različiti profili i generacije učenika (pitanje je u kojoj meri uspešno). Takav je slučaj i sa ovim istorijskim atlasom. Sastavljen je od velikog broja različitih istorijskih karata (od političkih do privrednih i kulturnih, i pokriva period od antičke do savremene istorije), pri čemu se sledio model Westermann-ovog istorijskog atlasa. Istorijske karte su veoma precizne i temeljno obrađene, što predstavlja sa naučnog i kritičkog stanovišta veliku prednost. Međutim, neke od njih su toliko detaljne i iscrpne, da prevazilaze nivo za koji su formalno predviđene, tj. osnovne škole, već su namenjene korišćenju u gimnazijama, a po svemu sudeći i na fakultetu. Dakle, ukoliko se govori o osnovnoj školi, neke su mape suviše detaljne i preopterećene podacima i toponimima, prevashodno one koje se tiču nacionalne istorije srednjeg veka, čime se stvara nepregledna, zbunjujuća slika za početnika u korišćenju ovakve vrste pomoćnih učila. Za decu toga uzrasta, po našem mišljenju pojedine karte morale bi biti rasterećene nepotrebnih toponima, sa više «vazduha», da bi učenici lakše vizuelno usvajali geografski prostor i različite promene koje su se na njemu odigravale. Druga mogućnost je da ovakav atlas bude namenjen srednjim školama i fakultetu, dok bi se učenicima osnovnih škola, sve neophodne istorijske karte morale naći u udžbeniku kao neposredna ilustracija teksta, čime bi se izbegli ovakvi problemi, a što opet zavisi pre svega od finansijskih mogućnosti.

M.BLAGOJEVIĆ, SRBIJA NEMANJIĆA I HILANDAR, (priručnik za takmičenje iz istorije za srednje škole), BEOGRAD-NOVI SAD 1998, 132.

Iako naslovljeno usko tematski Srbija Nemanjića i Hilandar, ovaj priručnik pruža mnogo više informacija nego što ih nameće zadati okrvir. Prezentirane teme kreću se od uvodnih poglavlja koja se tiču srpskih zemalja u ranom srednjem veku i formiranja država u Duklji i Raškoj, pa preko istorije države Nemanjića, ne samo u odnosima prema manastiru Hilandaru, već i sa njihovom crkvenom i političkom pozadinom, sve do dolaska Turaka na Balkansko poluostrvo, sukoba među srpskim velmožama, Maričke bitke i kraja carstva. Sadržinski, autor je temu izložio hronološkim sledom, kroz 60 poglavlja na 126 strana teksta. Izuzetno zanimljiv, stručno, akademski napisan, ovaj priručnik predstavlja istoriografsku sintezu koja može jako puno koristiti profesorima u pripremanju časova, kao i studentima istorije. S obzirom da je reč o namenskom priručniku za takmičenje iz istorije, onda bi ovu knjigu tako trebalo i prihvatiti. Zbog svoje ozbiljnosti i metodskog obrasca na kome je koncipirana, delimično je primenljiva u nastavi i nije prilagođena običnim, prosečnim učenicima. Njen akademski nivo nameće više standarde savlađivanja i prihvatanja izloženog gradiva, pretežno zainteresovanim, talentovanim učenicima koji nameravaju da se istorijom bave i na studijama. Na kraju knjige nalazi se rečnik manje poznatih reči, kao i prilozi (fotografije manastira, crkvi, fresaka vladara, srednjovekovnih povelja + istorijske karte - crno/belo).

A.VESELINOVIĆ, R.LJUŠIĆ, SRPSKE DINASTIJE, NOVI SAD-BEOGRAD 2001,

Ovaj priručnik za osnovne i srednje škole podeljen je u dve celine. Predmet ove kratke analize biće samo prva, koja se tiče istorije srednjeg veka, a koju je napisao prof. Andrija Veselinović. Taj deo je podeljen na tri suštinske celine (uvod, Stvaranje prvih srpskih država u ranom srednjem veku, istorijat 10 dinastija + izvori i literatura). Kratka sinteza o najznačajnijim srpskim srednjovekovnim vladarskim i vlasteoskim porodicama, pisana je toliko umešno pedagoški, da je jednim svojim nivoom prilagođena uzrastu učenika za VI razred osnovne škole , dok drugim zadovoljava u potpunosti kriterijume koje postavlja gimnazijski program. Za mlađe učenike, veoma je značajno uvodno poglavlje u kome se iznose tumačenja osnovnih pojmova koje bi učenici morali da savladaju da bi upoznali institucije, prava, dužnosti, znamenja i običaje vezane za istoriju srpskih srednjovekovnih dinastija. (ti pojmovi su: država, vladar, dinastija, presto, nasleđivanje, obeležja vladarske vlasti-insignije, dvor, vladari kao ktitori, kult vladara). Poglavlje o stvaranju država samo ukratko daje osvrt na istorijske izvore i njihove vesti o tim procesima. Sadržinski centralni deo ovog priručnika čini istorijat 10 porodica. Autor ih je razvrstao hronološkim redom smeštajući svaku od ovih porodica u teritorijalne okvire, opisujući ih kroz njihovu političku ulogu, ali i dajući informacije kakav je društveni, pa i kulturni značaj ili trag svaka od njih ostavila. Veoma zanimljivo pisan, ovaj deo knjige može učenicima da posluži kao slikovita dopuna postojećih udžbenika. Priručnik je veoma reprezentativno, (za naše uslove), ilustrovan reprodukcijama fresaka, fotografijama manastira i crkvi, pečata, novca, grbova, kao i istorijskim kartama u boji. Uz novoizašli udžbenik za VIII razred osnovne škole, ovo je prvi priručnik iz novije generacije udžbenika i nastavnih sredstava , koji zadovoljava više pedagoške standarde.

Marko Šuica

1. Јоке ван дер Лев-Рорд, Како направити добар уџбеник историје?, Настава историје 13 VII (2001)122-125. U ovom članku napravljena je lista modela, odnosno 10 kriterijuma koje bi trebalo sledidi da bi se napisao kvalitetan i nepristrasan udžbenik, a to su:. podsticajnost, aktivnost i kreativnost, nepristrasnost, akademska i pedagoška savremenost, primerenost uzrastu i sposobnostima, razumljivost, prilagođenost nastavnom programu, privlačnost, obaveštenja o drugim nastavnim sredstvima, obaveštenja o povezanosti istorije sa drugim nastavnim predmetima.

2. Sadržaj i spisak svih spomenutih udžbenika i priručnih nastavnih sredstava detaljno su prezentovani u Aneksu.

3. U doskorašnjem udžbeniku za VIII razred osnovne škole (poslednje izdanje 2000.) treba obratiti pažnju na poglavlje Samoupravljanje u Jugoslaviji u kome su autori pored ekstremističkih stavova zastupljenih u odabiru podnaslova i prezentaciji gradiva, upotrebili veoma radikalan i eklatantan ideološki rečnik koji je potpuno neodgovarajući za školski užbenik.

4. To podrazumeva mogućnost štampanja na više strana, u koloru, uz bogatije ilustracije, fotografije i priložene geografske i istorijske karte.

5. Reč je o reduciranju školskog gradiva i tome sledstveno, izmeni udžbenika koja se tiče uglavnom izbacivanja posebnih poglavlja vezanih za istoriju država bivših jugoslovenskih naroda, pre svega istorju Slovenaca, Hrvata i Makedonaca i pojedinih poglavlja koja se tiču istorije zapadnoevropskih država. Uporediti izdanje udžbenika za VI razred iz 1992, 1994, 1996. i 1998, 2000.

6. Oba autora su profesori na katedri za Nacionalnu istoriju srednjeg veka, odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta.

7. D.Stojanović, History text-books mirror their time, Warfare, Patriotism, Patriarchy, Centre for antiwar action, Belgrade 1994, 81-110; M.Благојевић, Анализа уџбеника историје , Настава историје 13 VII (2001) 103-105; С.Ристић, Р.Миљковић, Анализа уџбеника историје, Настава историје 13 VII (2001) 98-102.

8. М.Благојевић, isto, 105.

9. isto; ovakav odnos u korist evropske istorije kod koncepcije udžbenika za gimnaziju nije našao na razumevanje autora analize. Prema njegovom mišljenju, odnos nacionalne prema opštoj, svetskoj, evropskoj istoriji morao bi ići više u korist nacionalne istorije.

10. Problem neprilagođenosti školskih udžbenika uzrastu učenika, uslovljava pojavu da profesori u školama prepričavaju i diktiraju u sažetom i prilagođenom vidu školske lekcije dok ih učenici zapisuju. Iz tih beležaka uče i potom prilikom provere gradiva ih i reprodukuju zaobilazeći udžbenik. Druga varijanta je da profesori instruiraju učenike da uče samo pojedine delove lekcija iz udžbenika za koje smatraju da su im neophodni, čime se dobar deo udžbenika uopšte ne koristi.

11. D.Stojanović, History text-books mirror their time.

12. С.Ристић, Р. Миљковић, Анализа уџбеника, 98

13. М.Благојевић, Анализа уџбеника, 103.

14. Isto, 104.

15. С.Ристић, Р. Миљковић, Анализа уџбеника, 99-102.

16. Isto, 101.