States and Regions

Transregional Projects

• Albania
  
• Bosnia and Hercegovina
  
• Bulgaria
  
• Croatia
  
• Cyprus
  
• Greece
  
• Hungary
  
• FYRoMacedonia
  
• Moldova
  
• Romania
  
• Slovenia
  
• Turkey
  
• Yugoslavia
        Kosovo
        Montenegro
        Serbia

(return to home page)

Marko Šuica

SUGESTIJE ZA RAZVOJ I PRVI KORACI REFORME KURIKULUMA

PREDAVANJE DR ALEKSANDRA KRIŠANA
održano 5. juna 2002. na Filozofskom fakultetu u Beogradu u organizaciji Minastarstva prosvete i sporta Republike Srbije

Posle konferencije «Od vizije do konkretnih koraka» održane januara meseca 2002. godine u Beogradu, načinjen je niz opipljivih koraka u cilju sprovođenja reformskih zadataka koje je Ministarstvo postavilo. Pored stvaranja kurikularnih timova, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, organizovalo je i predavanja koja imaju za cilj informisanje o stranim iskustvima u tranzicionim reformama školskih programa i kurikuluma. U tu svrhu angažovani su eminentni strani stručnjaci koji mogu svojim iskustvom i znanjem doprineti uspehu reforme obrazovnog sistema u Srbiji.

Ispred Ministarstva za prosvetu i sport uvodnu reč o toku reforme koja obuhvata i reformu programa predmeta Istorija, Geografija i Građansko vaspitanje, govorila je dr Ljiljana Levkov. Pod temom IZMENA NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA započet je prvi korak koji vodi ka daljem sprovođenju i operacionalizaciji reforme u školama. Iz ove teme proistekao je niz pitanja od toga ko pravi programe, do toga kakav je udeo nastavnika u tome i primene u praksi. Izloženi su prvi polugodišnji rezultati u reformi posle januarske konferencije. Istaknuto je da se reforma izmestila iz administrativnih okvira i da je usaglašena sa mogućnostima «na terenu». Praktični deo koji služi kao usmerenje reforme predstavlja ROR (razgovor o reformi) koji se sprovodi sa svim učesnicima u obrazovanju po školama širom Srbije. Novi programi i metodi se polako profilišu i transformišu sa dosadašnjih koji su favorizovali informativni koncept na novi po kome se programi usaglašavaju, povezuju i organizuju tako da razvijaju saznanja i podstiču različita interesovanja učenika. Udeo u reformi svakako predstavlja i novi pristup nastavnika programima i nastavi gde bi se oni stimulativnije delovali na razvijanje interaktivnog odnosa i širenja interesovanja učenika. Trebalo bi uspostaviti horizontalnu i vertikalnu korelaciju gradiva što podrazumeva interdisciplinarnu povezanost sa jedne strane i novi nivo složenosti gradiva sa druge.

U cilju reforme oformljen je centralni tim za razvoj školskih programa koga čini 15 članova (10 iz školskih institucija + 5 iz Ministarstva). Glavni zadatak se ne odnosi na pojedinačne obrazovne domene već na stvaranje strateškog dokumenta razvoja planova i programa. Strateško opredeljenje tima je povezivanje sadržaja i predmeta. Pored centralnog tima oformljeni su «klaster timovi» zaduženi za reforme kurikuluma i samih školskih predmeta u posebnim obrazovnim oblastima. U grupu Društvene nauke i kultura spada reforma nastavnih programa i samog predmeta Istorije, koji ima zasebno mesto kao podgrupa. Naznačeno je da se u cilju sprovođenja reforme planira niz lokalnih seminara preko kojih će se u širem kontekstu prezentovati reforma.

Sprovođenje reforme uključuje i oslanjanje na tuđa iskustva radi boljeg uočavanja svih mogućih rešenja i smerova reforme. Sa tim ciljem je kao gostujući predavač svoje predavanje o reformi, definiciji, strukturama, cilju, rezultatima i daljem razvoju kurikuluma održao Dr Aleksandar Crisan iz Bukurešta, Rumunija. On je već boravio u Beogradu aprila meseca 2002. godine kao stručni konsultant u projektu razvoja nacrta novog nacionalnog kurikuluma u Srbiji. Njegova savetodavna uloga na razvoju i poboljšanju kurikuluma, koordinisana je preko Ministarstva prosvete i sporta u Beogradu. Dr Crisan je prezentovao svoja iskustva, rezultate i ideje u unapređenju kurikuluma koji bi mogao biti primenjen u Srbiji. Učesnicima skupa podeljen je radni materijal koji se ticao predloga za razvoj kurikuluma, njegove moguće strukture, koncepte, ciljeve i razvojne pravce s osvrtom na postojeće stanje kurikuluma u Republici Srbiji. Pored toga priloženi su kao dodatni materijal i dokumenti o kurikularnoj reformi u Sloveniji i Norveškoj. Na skupu je najavljena nova velika konferencija, u organizaciji Minstarstva prosvete i sporta, pod radnim nazivom «Drugi korak», koja bi trebalo da se održi na jesen. Cilj nove konferencije koja bi okupila intenacionalne učesnike bio bi evaluacija dosadašnjih rezultata, kao i prezentacija daljih planova realizacije reforme obrazovnog sistema u Srbiji.