States and Regions

Transregional Projects

• Albania
  
• Bosnia and Hercegovina
  
• Bulgaria
  
• Croatia
  
• Cyprus
  
• Greece
  
• Hungary
  
• FYRoMacedonia
  
• Moldova
  
• Romania
  
• Slovenia
  
• Turkey
  
• Yugoslavia
        Kosovo
        Montenegro
        Serbia

(return to home page)

I. Vušković

DANAS, PETAK 2. AVGUST 2002.

POČEO SEMINAR «OBRAZOVNA POLITIKA ZA NACIONALNE MANJINE»

NACIONALISTIČKE TENDENCIJE IZBACITI IZ UDŽBENIKA

Beograd – U oblasti obrazovnog sistema prepoznali smo suštinu za očuvanje integriteta nacionalnih zajednica koje će se aktivnije uključiti u reformu obrazovanja – rekao je savezni ministar nacionalnih i etničkih zajednica Rasim Ljajić na jučerašnjem otvaranju dvodvnevnog seminara «Obrazovna politika za nacionalne manjine» koji je organizovalo pomenuto savezno ministarstvo, republičko Ministarstvo prosvete i sporta, pod pokroviteljstvom Konrad-Adenauer fondacije. O obrazovnoj politici nacionalnih zajednica, po ministrovim rečima, ne može da se govori izolovano od ostalih obrazovnih sistema. Nacionalističke tendencije su bile prisutne i u nastavno-naučnim planovima istorije, geografije, književosti, poznavanju prirode i društva, pa čak i matematike, ali prema najavi minstra Ljajića, u formiranju nastavnog programa ubuduće će učestvovati i nacionalni Saveti manjinskih zajednica. To će, po Ljajićevom mišljenju, biti i prvi korak participacije nacionalnnih zajednica, a pre svega njihove kulturne elite.

Koordinator projekta Pakta za stabilnost «Projekat za koordinaciju, istraživanje, razvoj i unapređivanje udžbenika u Jugoistočnoj Evropi» Marko Šuica istakao je da naši udžbenici ne opisuju život i značaj ljudi – pripadnika nacionalnih zajednica. Manjinske zajednice su, kako je rekao, prikazane kroz istoriju svojih matičnih zemalja, a u našem obrazovnom sistemu moguće je saznati samo odakle su i zašto došli na naša područja.

Nismo stigli ni do pola puta ako pažnju posvetimo samo obrazovnom procesu manjina. Dobar sistem obrazovanja podrazumeva da i većinsko stanovništvo treba da izučava život manjina, pa čak i da uči njihov jezik. Obrazovanje treba da bude takvo da pripadnici manjina mogu da nauče o svom identitetu, ali i da o njima sve znaju njihove komšije -  istakla je Jelena Marković, pomoćnik saveznog ministra nacionalnih i etničkih zajednica, podsećajući da su na našem univerzitetu ukinute katedre koje su se bavile izučavanjem jezika nekih nacionalnih zajednica. Objašnjavajući probleme uočene u sadržaju naših udžbenika, Marković je naglasila da u nekima ima i uvredljivih i netačnih tumačenja istorije i prošlosti neke zajednice. Bošnjaci se, kako je navela, u nekim udžbenicima nazivaju Muslimanima i to sa malim slovom «m», a i okarakterisani su kao glavni krivci za dešavanja na prostoru bivše SFRJ. Nedovoljne je podataka o istoriji, kulturi, umetnosti, književnosti, a zabeležen je i nedostatak nastavnog kadra što je prouzrokovalo i pad broja škola na jezicima nacionalnih manjina, dok obrazovanje Roma predstavlja «Pandorinu kutiju» s obzirom na tro da ne postoji standardizacija jezika i veliki broj elementarno nepismenih Roma.