South-East Europe Textbook Network

States and Regions

Transregional Projects



(return to home page)

 Serbia

Marko Šuica

INTERNATIONAL CONFERENCE: 

EDUCATION REFORM IN THE REPUBLIC OF SERBIA:

«FROM VISION TO CONCRETE STEPS»

 

U Beogradu je u periodu od 16-17. Januara 2002, u organizaciji Ministarstva za prosvetu i sport Republike Srbije, održana Međunarodna konferencija pod nazivom «Od vizije do konkretnih koraka», sa ciljem pokretanja obrazovne reforme u Srbiji. Uz pomoć i prisustvo međunarodnih organizacija, predstavnici Ministarstva za prosvetu i sport Republike Srbije, su na dvodnevnoj konferenciji pružili informacije o budućim planovima i postavili glavne smernice razvoja i reforme obrazovanja u Srbiji (na svim nivoima). Planovi ministarstva prezentovani u posebnim nacrtima i radnim materijalima, započeti kroz organizovanje ekspertskih timova i radnih grupa koje pokrivaju različite aspekte reforme i modernizacije obrazovanja u Srbiji, predstavljaju prvi veliki, opipljiv potez u promenama koje obeležavaju novu reformsku politiku Vlade Republike Srbije u sferi obrazovanja. Temeljna promena obrazovnog sistema u Srbiji, nagoveštena je izmenom i prilagođavanjem školskih programa, reorganizovanjem nastave, osavremenjavanjem i poboljšanjem školskih udžbenika, posebnim odnosom prema obrazovnim potrebama nacionalnih manjina, kao i uvođenjem liberalizacije tržišta školskih udžbenika. To su samo početne akcije u širokoj i sveobuhvatnoj reformi obrazovanja u Republici Srbiji koja se planira u narednim godinama.

Konferenciji je prisustvovalo preko 500 učesnika i gostiju. Predstavnici Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, članovi različitih komisija i radnih grupa zaduženih za pripremu reforme oformljenih od strane Ministarstva (radna grupa za osiguranje kvaliteta obrazovanja, grupa za obrazovanje i usavršavanje nastavnika, komisija za reformu predškolskog vaspitanja, tim za obrazovanje odraslih i doživotno obrazovanje, tim za stručno obrazovanje, tim za decentralizaciju obrazovanja, tim za demokratizaciju obrazovanja, tim odseka za omladinu, sektor za reformu visokog obrazovanja), školski profesori i stručni saradnici iz Srbije kao i predstavnici različitih međunarodnih organizacija (Svetske banke, OECD-a, UNICEF-a, Pakta za Stabilnost Jugoistočne Evrope, Fonda za otvoreno društvo, Radne grupe za obrazovanje i omladinu i dr.), uz gostujuće stručnjake iz oblasti kreiranja i usavršavanja školskih programa (Portugalija, Rumunija, Finska, Francuska, Slovenija), uspeli su da profilišu nove ideje i pravce osavremenjavanja školskih programa i sistema obrazovanja u Srbiji. Na samoj konferenciji nametnuli su se problemi sprovođenja reforme, kao i izbora i stvaranja pogodnih modela prema kojima bi se reforma mogla sprovoditi. Reforma i modernizacija školskog sistema u Srbiji je veoma kompleksan i sveobuhvatan proces koji zahteva dalekosežno planiranje i dugoročno postavljene ciljeve. Stoga je period između tri i pet godina postavljen kao vremenski okvir implementacije novih ideja i programa. Međutim, prvi efekti započete reforme mogli bi se očekivati već na jesen 2002. tj. u novoj školskoj godini 2002/2003. Tokom ovog Međunarodnog skupa razgovaralo se i o donatorskoj konferenciji za obrazovanje u Srbiji. Predstavnici Unicefa najavili su da će u reformu srpskog obrazovanja u naredne tri godine uložiti oko četiri miliona dolara.

Ministarstvo prosvete je povodom organizovanja konferencije izdalo i na samoj konferenciji prezentovalo dokument pod nazivom «Kvalitetno obrazovanje za sve: Put ka razvijenom društvu, Reforma obrazovanja u Republici Srbiji», koji predstavlja strategiju i akcioni plan sprovođenja reforme. U ovom planu naznačeni su različiti aspekti reforme kao i motivi koji su provocirali sazivanje konferencije i pokretanje promena u sferi obrazovanja u Srbiji. U uvodnom delu autori plana su analizirali trenutne uslove i zatečeno stanje koje je ostalo kao nasleđe bivšeg režima:

«Srbija početkom 2001 - to je zemlja koja izranja iz pepela, sa nasleđem ratova, desetogodišnje tiranske vladavine, sa uništenom ekonomijom, zapostavljanjem i zloupotrebama narušenim pravnim sistemom i razorenom infrastrukturom. Obrazovni sektor, dobro razvijen u vreme SFRJ, ozbiljno je ugrožen poremećajima i ekonomskim propadanjem poslednjih decenija, koji je priliv izbeglica i prognanika dodatno opteretilo. Najvećem broju škola nedostaju i osnovna obrazovna sredstva. Školski objekti su zapušteni. Nastavnici demoralisani drastičnim smanjivanjem svojih prihoda. Nastavni planovi i programi, kao i nastavne metode na svim nivoima beleže stagnaciju. Obrazovni sistem karakteriše centralizovana administracija. Centralizovan i autoritaran način rukovođenja obrazovanjem tokom devedesetih godina je samo pojačavan.

Izazovi pred kojima se obrazovanje nalazi početkom 2002. iziskuju hitre mere. Razvoj funkcionalnog obrazovnog sistema, koji je u stanju da odgovori na nove potrebe globalne ekonomije, koji ističe vrednost mira u ovom regionu i koji je finansijski održiv, jeste ono što nam je sada potrebno....»

U narednim odeljcima istaknute su osnovne informacije, strateški ciljevi i planovi njihovog ostvarivanja od strane predstavnika Ministarstva za obrazovanje i sport:

«Sektor obrazovanja obuhvata predškolsko, osnovnoškolsko, srednje i visoko obrazovanje, uključuje oko 1,400.000 učenika i studenata i oko 120.000 zaposlenih. Izraženo u procentima sistem angažuje 20,26% ukupne populacije u Republici, odnosno čak više od jedne trećine njenog aktivnog stanovništva.

S obzirom na godine razraranja obrazovnog sistema na svim nivoima, novom Ministarstvu prosvete i sporta je u tekućim društvenim reformama u Srbiji pao u udeo značajan zadatak usmeravanja mlade generacije na zajednički život u modernoj, evropskoj, multietničkoj državi.

Vlada je podržala sledeće ciljeve predstojeće obrazovne reforme:

  • reorganizaciju školskog sistema radi njegovog što efikasnijeg doprinosa ekonomskom oporavku zemlje;

  • modernizaciju ili reorganizaciju školskog sistema kao suštinsku podršku razvoju demokratije u zemlji;

  • modernizaciju ili reorganizaciju školskog sistema kao suštinsku podršku budućoj evropskoj integraciji zemlje.

Specifični ciljevi reformisanog obrazovnog sistema su:

  • formiranje i razvoj generativnih i transfernih znanja, veština mišljenja i efikasnog rešavanja složeniih problema, na stvarnim pokazateljima zasnovanog procesa odlučivanja i efikasne komunikacije;

  • sticanje životnih veština i funkcionalne pismenosti, neophodnih u savremenom informatičkom društvu;

  • razvoj sistema vrednosti koji uvažava različitost i poštuje pravičnost, ljudska prava, kao i druge najvrednije elemente nacionalne tradicije.

Poboljšanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima ostvariti kroz:

  • uspostavljanje sistema za procenu kvaliteta i evaluaciju i za obrazovna postignuća i za obrazovne institucije;

  • poboljšanje obrazovanja nastavnika i uspostavljanje sistema za kontinuirani profesionalni rarzvoj nastavnika i drugog obrazovnog osoblja;

  • osavremenjivanje planova i progrrama i udžbenika.

Neophodni preduslovi za dostizanje i osiguranje održivosti predloženih razvojnih procesa su sledeći:

  • osposobljavanje obrazovnog kadra kroz treninge i distribuiranje novih publikacija;

  • formiranje novih institucija, saveta i nezavisnih tela koji će biti u službi obrazovnog sistema i pružati mu podršku;

  • podsticanje razvoja škola na lokalnom nivou;

  • opremanje školskih objekata nastavnim materijalima i modernom nastavnom tehnologijom;

  • podiizanje upravljačkog informacionog sistema na nivo koji obezbeđuje razvoj obrazovane politike i omogućava bolje praćenje njenih efekata.

Unapređivanje obrazovnog sistema ima tri glavna oslonca:

  • decentralizaciju i demokratizaciju;

  • poboljšanje kvaliteta: nastavnog procesa i učenja, obrazovnih sadržaja i obrazovnih postignuća

  • unapređivanje obrazovne infrastrukture i opremanje obrazovnih institucija.

Priprema strateškog dokumenta

Novo Ministarstvo prosvete i sporta započelo je sa radom u februaru 2001. godine kombinovanjem tri nekadašnja ministarstva (prosvete, visokog obrazovanja i sporta). Formirani su novi Sektori za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju, Odsek za mlade kao i ekspertske radne grupe za razvoj programa reformi.

U pripremnom periodu reforme izvršene su neke promene sa ciljem da se olakša i obogati školski život dok se ne uspostavi novi sistem. U tom smislu je:

  • za 30% redukovan nastavni program u osnovnom i srednjem obrazovanju;

  • obogaćen program stručnog usavršavanja nastavnika i drugih zaposlenih u obrazovanju

  • uvedeno građansko vaspitanje i verska nastava u obliku fakultativnih predmeta u prve razrede osnovnih i srednjih škola

  • formirane zajedice srednjih stručnih škola

Strateški ciljevi reforme sistema obrazovanja suda se oformi i obezbedi:

  • Sistem sposoban da odgovori na stvarne potrebe i koji okuplja i uključuje bitne aktere

  • Decentralizovan, ekonomičan i transparentan sistem

  • Profesionalno sposoban obrazovni kadar

  • Doživotno obrazovanje i nastava usmerena na učenje

  • Standardi i evaluacija

  • Razvoj škola

  • Vrednosti mira i tolerancije

  • Pravičnost i uključivanje manjina

  • Oprema i nastavna sredstva

Navedeni dokument koji sadrži predlog strateških ciljeva, osnovnih koraka i prezentaciju plana njihovog sprovođenja vremenski je limitiran na period od 2002. do 2004. godine. Njega će sigurno pratiti izrada detaljnijih dokumenata u kojima će biti specifikovan svaki talas i korak u primeni reforme i opisane promene koje treba da nastanu u narednim godinama. Reforma je zamišljena u dva talasa prvi od 2002-2004. i drugi koji bi počeo već 2003. pa na dalje. U dokumentu su još prezentovane i glavne smernice kojima će se reforma sprovoditi od predloga ukljčenja svih relevantnih faktora u obrazovanju preko izgradnje institucija kao strukturalne podrške sistemu obrazovanja (Nacinalni saveti za stručno i obično obrazovanje, Nacinalni centri za obrazovanje i evaluaciju + regionalni centri i td.), zatim zakonske osnove reforme obrazovanja (izmene i dopune zakona o obrazovanju pripremljene za usvajanje u januaru 2002 i proleće iste godine) do izgradnje novih kompetencija i uloge zaposlenih u obrazovanju. «

U nizu reformskih poteza Ministarstva prvi bi bio usmeren na redukciju i izmenu programa i modernizaciju nastavnog predmeta istorije, koji je ključan i veoma atraktivan kao ogledalo promena koje su se dogodile u Srbiji. Novi programi za predmet istorije već su pred usvajanjem, tako da se kao adekvatan pandan promena programa očekuje i sastavljanje novih udžbenika iz istorije, već za narednu školsku godinu. Demonopolizacija tržišta školskih udžbenika veoma je važan korak koji se takođe predviđa u skoroj budućnosti, čim se stvore ekonomski uslovi za njegovo sprovođenje. Prvi u programu liberalizacije tržišta bili bi udžbenici i priručnici iz istorije. Planirana reforma podrazumeva i decentralizaciju i regionalizaciju čime bi se autonomnost određenih aspekata obrazovanja prebacila na pokrajinske pa i na lokalne krugove, što je u planu Ministarstva prosvete, ali te aktivnosti moraju biti sinhronizovane sa čitavim procesom reforme.

Prethodna konferencija organizovana takođe od strane Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, održana od 2-4. juna 2001. godine pod nazivom «Perspektive obrazovanja u Srbiji» poslužila je kao temelj za koordinaciju aktivnosti Ministarstva na organizovanju i sistematizaciji ideja i projekata relevantnih za modernizaciju sistema obrazovanja. U roku od 6 meseci, pripremljen je teren za reformu. Nova konferencija je sazvana radi promocije reformskog programa i realizacije postavljenih planova. U javnosti je ranije bilo najavljivano da će se reforma sprovoditi prema slovenačkom modelu, ali je posle uvida u pravo stanje stvari i zbog obima reforme odlučeno da se ona realizuje kroz ekspertske timove. Oformljene radne grupe i timovi pripremili su specijalizovane nacrte i planove za različite segmente obrazovanja. Takođe, neke radne grupe Ministarstva su u formiranju i njihovi planovi za ostale sfere reforme se tek očekuju (ekspertska grupe: za obrazovanje nacionalnih manjina, za informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju, za politiku obrazovanja u stranim jezicima, za obrazovanje dece sa posebnim potrebama, za obrazovanje Roma, za politiku izdavanja udžbenika, za bezbednost u školama i dr.). Završene su pripreme za formiranje grupa za reformu nastavnih planova i programa koje će započeti svoj rad oslanjajući se na strategiju predloženu u prvom talasu reforme.

U radnim materijalima koji su predstavljali vodič kroz osnovne platforme različitih oblasti reforme obrazovanja, nalazila se i finalna anketna analiza razgovora o reformi (ROR) koja se ticala izmena nastavnog plana i programa sprovedena u novembru 2001. kao bazična i konkretna podloga projekcije reforme i organizovanja konferencije. ROR su sprovedeni u periodu između dve konferencije, čime su postavljene platforme promena sistema školskog obrazovanja. Učesnici u ROR su bili svi relevantni činioci obrazovnog, pre svega školskog sistema u Srbiji (školski pedagozi i psiholozi, roditelji, učenici, nastavnici, spoljni saradnici, direktori škola i članovi školskih odbora). Kao rezultat najvećeg dela obrađenog anketnog materijala pojavila se generalna lista rezultata i predloga reforme planova i programa. Ona predstavlja zbir validnih, relevantnih rezultata po određenim pitanjima u kojima se interesi ovih grupa prelamaju i s druge strane predloga koji imaju najmanje konsenzusa.

U skali zajedničkih zahteva svih učesnika u ROR po pitanju nastavnih planova i programa, najveću podudarnost imali su zahtevi za smanjenjem obima gradiva (koeficijent preko 200), zatim uvođenje više praktičnih vežbi i uvođenje izbornih predmeta (između 100 i 150), smanjenje broja časova (100), uvođenje kompjutera u nastavu, korelacija sadržaja predmeta, prilagođavanje programa i udžbenika uzrastu, konsultovanje nastavnika pri pravljenju plana i programa, uvođenje fakultativne nastave u učenju stranih jezika (između 50 i 100). Najmanje saglasnosti postignuto je oko pitanja korelacije programa osnovnih i srednjih škola, uvođenja dodatne nastave i ukidanja prijemnih ispita.

Radni materijal podeljen učesnicima konferencije sastojao se i od detaljnih radnih nacrta programa i mogućih pravaca usmeravanja i primene reforme po određenim segmentima ili nivoima koncipiranih od strane radnih grupa i ekspertskih timova. Evaluacija njihovih rezultata i predloga biće ostvarena implementacijom novih programa.

Sadržaj, ciljevi i metodi nacrta reformskih predloga ekspertskih grupa dat je u kompletnom dokumentu o ovoj konferenciji.

Pozitivne ocene na projekat Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije za reforme u sistemu obrazovanja, izrečene od strane predstavnika različitih međunarodnih organizacija koji su prisustvovali konferenciji, uz obećana finansijska sredstva neophodna za sprovođenje reforme, predstavljaju podstrek i najavljuju dobar početak ozbiljnih promena koje su već uzele maha u različitim sferama srpskog društva.

contact