States and Regions

Transregional Projects

• Albania
  
• Bosnia and Hercegovina
  
• Bulgaria
  
• Croatia
  
• Cyprus
  
• Greece
  
• Hungary
  
• FYRoMacedonia
  
• Moldova
  
• Romania
  
• Slovenia
  
• Turkey
  
• Yugoslavia
        Kosovo
        Montenegro
        Serbia

(return to home page)

O. Nikolić

GLAS JAVNOSTI, PONEDELJAK 5. AVGUST 2002.

NACIONALNE MANJINE NISU ZADOVOLJENE OBRAZOVANJEM

NAJSPORNIJI UDŽBENICI ISTORIJE

BEOGRAD - Pripadnici nacionalnih manjina koji žive u Srbiji nisu zadovoljni obrazovanjem koje dobijaju, a ima stručnjaka i zvaničnika koji smatraju da je taj osećaj zapostavljenosti opravdan.

MNOGO SE HVALIMO

Ovakve ocene provajavale su na upravo završenom sminaru o obrazovnoj politici za nacionalne manjine koji su pod pokroviteljstvom Konrad Adenauer Fondacije upriličili Savezno ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica i Ministarstvo prosvete i sporta.

Mi se hvalimo kako sve uspešno i srećno funkcioniše, ali to obrazovanje nije adekvatno ni dobro. U multikkulturnom društvu kakvo je naše dobro obrazovanje podrazumeva da i većina izučava kulturu, običaje i jezike naiconalnih manjina - rekla je Jelena Marković, pomoćnik saveznog ministra nacionalnih i etničkih zajednica.

Ona posebno ističe da je rasla na Kosovu i da joj ništa nije smetalo što je u detinjstvu učila i albanski. Naprotiv, to joj je omogućavalo dobru komunikaciju, ali i obogatilo znanja.

Prema zvaničnim podacima u Srbiji pored Srba, koji su većinski narod, živi još 15 relevantnih nacionalnih manjina i manjinskih zajednica.

Od jeseni će na materinjem jeziku ili kroz dvojezičnu nastavu učiti pripadnici osam nacionalnih manjina., ali to obrazovanje ne isključuje i obavezno učenje srpskog jezika. U pojedinim školama izvodi se i nastava na srpskom ali sa izučavanjem maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture.

Pripadnici nacionalnih manjina najviše primedbi imaju na obrazovanje. Smatraju da programi (pre svega) nisu pokriveni dodatnim sadržajima iz nacionalne istorije i kulture. Bošnjaci-muslimani tvrde dase o njima ne govori u programima i udžbenicima istroije i zahtevaju da njihov jezik postani službeni. Mađari, Slovaci i Rusini kažu da se sadržaji maternjeg jezika i muzičke i likovne kulture takodje moraju menjati - stoji u analizi Biljane Stojanović, načelnice Odeljenja za plan i program u Minstarstvu prosvete i sporta.

OBEĆANE REFORME

Prema njenom zapažanju pripadnici manjinskih zajednica smatraju da je nedopustivo da se u udžbenicima istorije nalazi puno stereotipa i predrasuda o narodima kojima pripadaju - napominje načelnica resornog Ministarstva.

Sve ove primedbe odnose se zapravo na nastavne planove i programe istorje koji su usvojeni prošle godine kao prelazno rešenje.

Put ka reformi je rasterećenje učenika, smanjenje političke istorije i povećanje društvene i kulturne istorije - kaže Biljana Stojanović, uz priznanje da u postojećim nastavnim sadržajima zaista nema lekcija koje obrađuju prošlost manjina koje žive u Srbiji. Ona obećava da će se to promeniti kroz reformu na kojoj prosvetne vlasti intenzivno rade.

KORACI

Dr Rasim ljajić, savezni ministar nacionalnih i etničkih zajednica, najavljuje da će se već od naredne školske godine svi programi očistiti od sadržaja koji na uvredljiv način govore o pripadnicima nacionalnih manjina.

Sledeći korak je aktivno učešće manjina u nacionalnim savetima, gde će moći da predlažu nastavne sadržaje koje žele, a koji ih se direktno tiču.

EP I ISTORIJA

Marko Šuica, koordinator Pakta za stabilnost na istraživačkom projektu o udžbenicima u Jugoistočoj Evropi istovremeno je i autor udžbenika iz istorije za drugi razred gimnazije.

Ti udžbenici bi, po njemu, trebalo da budu uravoteženi, i bez nacionalno-epskih sadržaja. - Treba nastojati da se istorija srpskog naroda integriše u procese koji su se dešavali u regioniu, jer se time izbegava tumačenje nacionalne istorije kao epske i «autistične» - ocenjuje Šuica.