South-East Europe Textbook Network | |
States and Regions
|
Serbia
Marko Šuica ODJECI U JAVNOSTI NA MEĐUNARODNU KONFERENCIJU ZA REFORMU OBRAZOVANJA U REPUBLICI SRBIJI IZVOR: DNEVNE NOVINE (BLIC, POLITIKA, DANAS) Neposredno po okončanju Međunarodne konferencije za reformu obrazovanja u Republici Srbiji pod nazivom «Od vizije do konkretnih koraka», predstavnici Ministarstva za prosvetu i sport Republike Srbije izašli su u javnost sa svojim viđenjima i ocenama konferencije.
Pomoćnik ministra prosvete za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju Tinde Kovač-Cerović, naglasila je da predstojeća reforma obrazovanja u Srbiji neće biti organizovana prema slovenačkom modelu, kako se ranije pričalo, već će na osnovu različitih iskustava ekspertske grupe formirati sopstveni model.
Započeti su razgovori o promeni planova i programa za sve školske predmete, s tim što je, za sada, komisija za istoriju bila najbrža. Na promenama planova i programa radi veliki broj stručnjaka, više od 200. Za to je potrebno godinu-dve dana, a možda i više. Istorija predstavlja ključni predmet preko koga može da se na učenike vrši neposredan ideološki uticaj te se stoga njena reforma nalazi pod naročitom lupom javnosti. Ministar prosvete Gašo Knežević je istakao da će ekspertske grupe Ministarstva, analizirati i utvrditi kako treba da izgleda istorija za buduće đake, a onda će putem medija rezultati istraživanja biti dostupni široj populaciji koja će tako imati priliku da reaguje.
Pomoćnik ministra Želimir Popov, istakao je da je istorija jedan od predmeta koji zahtevaju privremena rešenja dok ne dođe do definitivnih promena. O nacrtu novih programa za sve razrede diskutovaće se na različitim seminarima istoričara, a do definitivnih promena neće doći odmah, već tek nakon nekoliko godina sistematskog rada. Do tada će se privremeni program koristiti kao privremeno rešenje.
Ministar prosvete Gašo Knežević je naglasio da nova reforma nije reforma Ministarstva, već da je to «reforma u kojoj učestvuju svi, nastavnici, roditelji, đaci i ostali zainteresovani, kako bi se došlo do vizije škole koja je svima potrebna. Zbog toga su i organizovani razgovori sa nastavnicima, roditeljima, đacima, predstavnicima lokalnih zajednica u celoj Srbiji. Do sada se razgovaralo sa osam i po hiljada ljudi. I, to se nastavlja. Značajno je to što sada škole same organizuju takve razgovore, što pokazuje da žele da učestvuju u kreiranju buduće škole.
Predstoji "izgradnja" institucija koje će dalje nositi posao reforme, jer je reforma dugotrajan posao i ne bi bilo dobro da se prekine kada se promene ljudi koji sada vode Ministarstvo prosvete. Ministarstvo jeste sada stožer reformskih procesa, ali tu "palicu" će uskoro preneti obrazovnim savetima. Za sada se ne zna koliko će tih tela biti, možda jedno, a moguća su i dva, tri. »
Predstavnici UNICEF-a, Pakta za stabilnost za Jugoistočnu Evropu - Radna grupa za obrazovanje i omladinu, Mreže instituta za otvoreno društvo i OECD-a podržali su pomenutu međunarodnu i donatorsku konferenciju. Ministarstvo prosvete Srbije dobilo je pohvale za do sada uloženi trud i rezultate na poboljšanju situacije u školama i pokretanje reforme.
Iskra Maksimović, član tima za reformu stručnog obrazovanja objavila je da će tokom 2002. godine biti obavljen najveći deo pripremnih aktivnosti za reformu srednjeg stručnog obrazovanja. «Tokom prva četiri meseca biće pripremljen i poseban projekat o ceni srednjeg obrazovanja. Biće izračunato koliko tačno država troši na srednje stručno obrazovanje dece, koliko se izdvaja za nastavnike, opremu. Tako ćemo znati realnu cenu srednjeg obrazovanja i utvrditi da li država može da finansira 327 srednjih škola. To će biti osnova za određivanje načina finansiranja ovog stepena obrazovanja, odnosno da li će i dalje država sama finansirati školovanje ili će morati da se umešaju i privatni finansijeri.» Prema njenim rečima, tokom ove godine počeće i niz višegodišnjih aktivnosti - rad na definisanju obrazovnih profila i profesionalnih standarda, rad na usavršavanju direktora škola i analiza mreže srednjih škola, odnosno istraživanje koliko spremnih kadrova „izlazi“ iz škola, da li se i kako zapošljavaju, koja vrsta škole jeste ili nije potrebna u kom delu grada i republike, a na kraju će biti postavljeni kriterijumi za izradu mreže škola. Biće formiran i nacionalni savet za stručno obrazovanje čiji bi zadatak bio briga i odgovornost za dalje usvršavanje. «Jedan od najvažnijih postupaka u reformi je izrada nove nomenklature zanimanja. S obzirom na izmene u privredi i ekonomiji vladina komisija, koja bi trebalo da bude oformljena tokom januara, napraviće savremenu nomenklaturu zanimanja kako bi mogli da idemo u korak sa svetom. Biće sačuvana neka stara zanimanja koja su još uvek potrebna, ali će biti uvedena i nova, tako da će naša deca biti obrazovana adekvatno i za zaposlenje i u inostranstvu.» |